Delo

РУСКЕ ОТРАПКЕ У ДРЖАВНО.Ј ДУМН 399 и хомогену парламентарну групу. За то је требало да се споразумеју. Организациони одбор групе прииремаше састанке, ua којима се дпскутовало о хитннм потребама сељачкога и радничкога становништва, и позиваше сељачке иосланике да учествују у раду на овим скуповима. После неколико недеља „група рада“ изради пројекат, у којем је главно место било резервисано за аграрно питаље, које је формуловано у смислу повраћања народу целокупне земље. Сва друга питања „о земљи и слободи" група је била решила у смислу много радикалнијем него кадетска странка. „Груна рада“ је остала на овом ноложају до данашњега дана, и ако су две године протекле. Опа и на даље, као у прошлости, нема ни програма, ни иолитичке мисли, нити икакве тактичке акционе идеје. Њена општа доктрина је неоспорно обојена социјализмом, што нарочито обелодањује аграрни програм радника; њено расположење је у пола револуционарно, али ова група пема фпзиономије која јој приличи. У другој Думи радници су били у знатном броју од 100 посланпка; внше пута играли су пресудну улогу, тако да је стварање какве трајније парламентарне већине ностало немогућно без њнхове помоћи или без њихове опозиције, као што је то било нризнато ' н од главног журнала кадетског. У осталом, утнцај социјалреволуционарне странке на раднике, у другој Думи, беше надмоћан и често је одлучивао какво ће битп држање ових последњих. У главним гласањима и у парламентарним пословима радници иђаху скоро увек са социјалистима, сем у питању о амнестији. У трећој Думи „група рада“ сведеиа је па мали број посланика и потпуно је изгубила своју полптичку форму. Она обухвата најразличније опозицпоне обрасце, почпњућп од „безбојних“ револуционарннх социјалнста до сељака који не траже ништа друго до „земљу“. Вели се, да ван Думе најобразованији чланови ове групе узнмају актнвнијег учешћа у раду на сеоском просвећивању. У опште, руске су екстремне странке показале апсолутну неподобност да озбиљно оцењују догађаје, прекомерну тежњу да примају револуцнонарне нлузије, и најзад непојмљпву немоћ да разумеју појаве живота у супротности са њиховом доктрином. Историско искуство није имало на њнх никаква утпцаја: слепи доктринари у својим ирограмима, демагозн у својим ме-