Delo

БАЛКЛПСКА КРИЗА 35 лих Мљетака, ка Бару и Дунаву. Неки талијански па и фрапцускн публицисти ишли су дотле да мешају питање о иробијању Фосила, које има важности само за Жепеву с питањем о железничкој ирузи од Јадрапског мора до Дунава! Али сигурно је да би ова пруга била пут за продпрање талијанског утицаја у Албанију, где се Талијани надају једног дана да играју улогу, и у македонске равнице. „Један Латин“, у једној књизи која је малу узбуну направила, зар није предлагао да се кофедерацији балканских држава, која је његова сањарија, постави за председника један талијански принц1? У Бару су Талијани предузели пристаниште радова. Лађе на Скадарском језеру њихове су. Обале које се пружају према њиховој земљи одиста су необично негостољубиве за Талијане; северне обале припадају Аустријанцима и Маџарима, који су њихови савезници алп не и њихови пријатељи; а јужие обале су отоманске, иниједнажелезничка пруга или пут не полази од њнх да одведе преко планнна у долину Вардара и Македонију, те се још нде од Дураца у Солун старим путем римљапским од Диракијума ка Тесалопику, који је за време толиких векова био велики пут од Запада на Исток и можда најживљи на целоме свету! Дакле могло се предвидети да he Нталија потпомогнути сваки иројекат којим бн се пробијао планински зид којн заједно са дпвљим становннштвом раздваја јадранска иристаништа од тргова у унутрашњости. С потпором Отоманске банке образовало се једпо друштво с талијанским, руским, српским и француским капнталом ради проучавања трасе у целој њеној дужини кроз турску тернторију. Русија је прихватила пројекат да би у њему потражпла и одмазду и накнаду. Француска је изјавила своју наклоност, а Аустрија и Немачка не праве отворену опозицнју овом пројекту. Бечки кабинет, који објављује да његова политика нде пре свега за економским интересима, пема ннкаквог разлога који би навео протпв железпичке нруге Дунав—Јадранско море. Али зар нема много начина да се пе правп отворепа опознцнја једном пројекту? Преставницима у Аустријп неће битн тешко да даду Абдул Хамиду да погодн како би њихова влада без сувишног незадовољства впдела одлагање пројекта. Могло бн се страховати да се Турска не покаже брза у одобравању једног железничког пута који би требало трасирати преко пезгодног зем1 Une confederation orientale coinme solution de la question d' Orient. par Un Zatin, Plon, 1905. 3*