Delo

БЛЛКЛНСКА КРИЗЛ 47 впше старатељство, а Африка до данас иије исплаћивала труд. II зато европске народности, кад су се повратиле у своју домовнну с разочарењем у своја далека предузећа, окрећу се према мореузу и нрема „пословима“ Отомапског Пстока. На Истоку је посредовао и један други елеменат у европској полптици, да би је више сплео и променио јој ток: од Литаве и од Трста до Босфора па чак и до Персије развијају се млади народи, народи у формацпји, чије рашћење ни.је завршепо и у коме као квасац дејствује начело пародности. Чак и мусломанскн свет се креће и тежи да се преобрази; он осећа прва подрхтавања од узбуђења, идеја, пових страсти: за то су сведочанство скорашњи догађаји у Персији, који су овде врло добро анализовани1, за тим арапски покрет у Сирији и у Јемену, пационалистичка пропаганда у Египту. Из целог овог света који је на раду могу нскрснути неочекивани догађаји; али развиће је споро, ма колико нам по некп пут изгледало брзо; мн вндпмо само врење на површини, које тек мало по мало захвата дубоку масу. Ко би могао казати кад ће наступити одлучне кризе, ако се цела метаморфоза и неће извршити лаганим и поступпим етапама? Одговор на ову загонетку завпси од једне друге још мрачније загонетке: шта ће радити Турци? Ако су они неспособнп за преображај и напредак, као што неки мисле, онда ће настатп жестоке кризе. Али да ли су они одиста неспособни за то? После онога што је наше покољење видело у Јапану, Кини, Персији, ко би смео то да тврди? Европски народи имају дакле на Пстоку, ако не најважније, а оно бар такве интересе који су највнше изложени опасним променама. II зато државницн с обзиром на псточне послове одређују своју политику и комбинују савезе. Европа још н даиас живи у калупу, који јој је на Берлинском конгресу направио геније Бизмарков. А оно што се догађа па Пстоку бнће промењено само због Истока. II то је узрок што дипломатска игра с великом ревношћу прати источне заплете кад се год онн појаве. Зашто је сад дошло до крнзе и како се свака земља прнпрема да се односи према њој, то је питање па које смо ми покушали да бацимо мало светлости. Питање је било иотеже, зато што никаква чврста воља, ни једна шпрока мисао, мпсао која предвиђа, ннје управљала пословима, а тако исто н зато, — то 1 Видетп Reuue од 1 апрпла.