Delo

БАЛКАНСКА КРИЗА 49 и изведено, у класичном стилу дипломатског мачевања: да би неутрализпрала комбпнацију која је изгледала као дајеуправљена против ње, Немачка је ушла у њу; прнмила је руски нрограм; свој утицај у Цариграду она he употребити да се пристане на практичне реформе које је предложила Русија и држаће се тако да Абдул Хамид увиди како је Европа сита његове тактике одуговлачења и инерције. Вилхелм II труди се да по сваку цену задржи Русију, коју је барон Ерентал озловољио, одбацио према Енглеској, и коју је узнемирило продирање према Митровици и Солуну: из Крфа, где се он настанио у свом Ахилејону, он вадзирава и управља, одлази у походе онима који имају прве улоге и прима статисте, припрема инсцепирање. Кнез Билов као да није више само један човек; он преговара у Бечу с Еренталом и наговара га да прими начело руске ноте; виђа се с Тотонијем и умирава га, нохађа папу у нади да „блок“ учини ковнијим, Пољаке мање упорним, Виктора Емануела више гипким. Реформе he се дакле изводити ако се султан даде уверити од стране барона Маршала; оне he се изводити по једном руском програму, који је препоручила Немачка, па вољно или невољно и Аустрија и Италија; Француска he с задовољством потпомагати своју савезницу, Енглеска he iihn за њом. Као што се види, вештачки замах није остао без одговора. Али зар неће бнти и енглеског против-удара. Ако султан, не схватајући добро своје властите истересе, остапе упоран, ако прибегне својој уобичајеној методи развлачења, шта he се догодити? Ту би се могла рисковатн свака претпоставка. Да наведемо само неколнко знакова. Од нре једне године дана Бугарска се прпближпла Беч.у и Берлнну; разни скорашњи догађаји, чија једновременост јако пада у очн, као да откривају њезину жељу да се допадне Немачкој н Аустрији. Никад Бугари нису билп боље припремљенн за рат, никад нису они објављнвали, са толико упорности и жаљења, да је ситуација за њнх постала несносна, н да he онн, ако Европа не посредује у корист Македоније, бнти доведени дотле да ставе на коцку све за све. Ми знамо да у њнховим жалбама има нешто истине. Одлучност једпе државе споредног значења али добро uaоружане, као што је Бугарска, мо ацити ватру у барут посред опште неодлучности. Имајмо дакле на уму могућност једне бугарске интервенције која би убрзала решење. Можда је једина Француска чије се гледиште, чнјп се инДело књ. 48. 4