Delo

214 Д Е Л 0 умаћи. Претила ми је да ће све казати теби, да ће упропастити и тебе и мене. Уплашила сам се; хтела сам, али нисам пмаласнаге да изиђем преда те, да ти признам све. Бојала сам се да не отрујем за увек твој живот, да не уништим твоју будућност. Потражила сам помоћи код оних који су ми је могли на поштен начин дати. И наишла сам на непоштеније душе но што је Бијанкијева. Један човек, који је двадесет година био љубавник моје тетке, хтео је да буде мој љубавник и пристајао је да по цену моје љубави плати моје дугове. Тада ме је обузело очајање. Нисам више премишљала, изгубила сам главу... продала сам се! Ућута. Грчевито јецање прекинуло јој је глас. Џемс је остајао неосетљив, и очекивао је. Аделина се сад чудила том ћутању. Да то, може бити, не беше спас? Није ли њена дрскост, њена искреност учинила утисак на тога човека? Да лп ће је поштедети? Само живот? Ћутање је трајало дуго. — Јеси ли свршила? — упита Џемс. Његов глас је потресе; тон којим је изговорио те три речи поново је уплаши; а његова неосетљивост и хладноћа и опет иробудише гнев и мржњу што су у њој тињали. Тада она пастави страсно: — Да, свршила сам, јер сад знаш све. И знај зашто сам овамо дошла, зашто сам долазила и с ким сам се састајала. С људима које не познавах и који ме не познаваху. Са свим је узалудно, зар ue, да ти причам о душевннм мукама, о сраму и стиду, о презрењу што сам га осећала нрема себи самој. Узалудно је, јер не тражим да ми опростпш! Јер ми не би веровао и у праву си да мп не верујеш! Могла сам да поштедим себе од свега тога! Могла сам наћи само једнога, онога који би ме волео и плаћао ми! Срам и стид бих осетила само једанпут. II навикнула бих се! II могла бих добити више, дајући мање! Имала сам доста прилика, веруј ми!... Али шта ћеш! Бејах безазлена! Покварена, да, али безазлена! И поштена у својој покварености! Имала сам тебе пред очима! Хтела сам да тебе поштујем! II изабрала сам ругло које је најгоре за мене а најмање за тебе! Тако је било лако наћп љубавпика: али то би те начинило смешним. Више сам волела да их имам стотипу. Један се пе може сакрити, стотину може. С једнпм бих