Delo

234 Д Е Л 0 Конвендија од августа 1898, која је стварно одстранила интерес Немачке у судбпнп Трансвала, и чији сам замашај ја открио у овом часопису ускоро носле њена потписа. Други је бпо тајни додатак Енглееко-Португалској Конвенцијп од јуна 1891, којом је, благодарећп промпшљености Сера Роберта Морера, Енглеској бпло обезбеђено право слободног пролаза њених трупа и ратног материјала кроз португалску афричку територпју у британски хинтерланд. 0 овоме епоразуму нико није ни сањао све до марта 1900, када је, на основу њега, Велпка Брптанија тражила да пошље трупе у помоћ Мефкингу преко Беире п Родезије. Ова бп се лпста могла знатно да повећа, али и овака је довољна да покаже да смо ми још далеко од неограничене јавности оне „нове дииломатије“ коју је г. Чемберлен бранио и тражио да се практикује са не баш сјајним резултатима — у његовпм преговорима с председником Кригером. Међутим, баш у свези с Источним Питањем, тајни уговори и споразуми билп су најмногобројнији у прошломе столећу. Дипломатска нсторија Босне и Херцеговпне која нас сада највнше занима просто је начнчкана таквим тајним уговорима. Поред она два о којпма се у последње време дискутовало по листовима — Рајхштатскн Уговор од јануара 1877 н АустроТурски Бротокол од јула 1878 — мисли се да постоји п један трећи так:ође из 1878 или 1879, а зна се да постојп и један четврти закључен у априлу 1897. Истина је да се два последња не односе нарочпто на Босну и Херцеговину — бар тако се мисли — али гарантије које се у њима налазе несумњиво се односе на положај тих провпнција у међународном праву. Најважнији од тих споразума је такозвани Рајхштатскп Уговор. О њему је много више познато него што писци о томе предмету изгледа да знају. Чак и г. Аното, ко.ји је ту скоро днскутовао о њему у Revue des Deux Mondes, п којп је у исто време п неуморни истражпвалац дипломатскпх тајни тога периода — врло мало нам каже о његову постанку п замашају. Ја сам срећом у положају да попунпм ту празнину, и то не црпећи врло много из необјављених извора. Околности у којима се о том уговору иреговарало доиста већ су ствар јавностп. Оне су врло лепо пзложене у једном разговору са кнезом Бпзмарком којн се налазп у књизи покојног грофа de Chan-