Delo

26 Д Е Л 0 — А ко вас је унео у вагон? — опет чујем онај меки п пун саучешћа глас. — Добрп људп, мојп друговп... Ја сам онако, хвала Богу, здрав п ништа мп нпје, само мп ноге отпчу н нешто ме

И опет онај дубоки и звонкп кашаљ. Ја устадох са свога седишта да видим то лпце које је лишено људског гласа, а коме међутим „ништа није.“ У грубој железничкој униформи седео је на клупи као вејка сув човек избачених рамена, з^шиљена носа, затегнутих, румених и с-ветлпх јагодица, и зажарених очију, као да су му у очнпм дупљама буктала два запаљена луча. Седи тако и погледом пунпм чежње гледа некуд кроз прозор. И не потраја дуго а воз се заустави пред једном малом и незнатном станпцом. Кондуктер, возовођа и још један сељак кога су споља дозвалп, узеше међу се човека коме, хвала Богу, ништа није, изнеше га пз вагона п однеше на влажну клупу пспод станичног звона. Воз даље крену и међу путницима се продужп разговор о свемЈ" н свачему. Поводом овог случаја, један омален, гојазан и црвен човек, који је на врату имао четири карнера сланине, нспрпча невољу једне болесне бабе, која је промашпла да се скине с воза на евојој станици, те су је тако одвезли за једну станицу даље. Томе су се сви слатко насмејали. А дебео и црвен човек умео је заиста дивно да прича, и очевидно је било да је у прпчу о јадној баби унео много што-шта произвољно, зарад јачег ефекта, а нарочпто бабине клетве на железнпцу као „пзуметак за господски бес.“ Болесан човек оста на станичној клупп под звоном, са тужно обореном главом на прса и са тунпм и сетним -иогледом у насути шљунак под својим ногама. Ја сам појмио његов бол. У њему су се тада борила два мишљења: пли његовој жени није достављена његова порука, или је у његовој кући зло које је јаче од радосне дужностп да се муж дочека. А воз полако измиче и локомотива сукће све више п више. Удесно, подаље од железничке станице, виде се на једној падини раштркане кућице. То је по свој прилицп горњи крај села које је у низпни. То је свакојако његово село. Недалеко од железнпчке пруге вијуга пут из тога села ка