Delo

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС1 — ГАВРИЈЕЛ АНОТО I. Рат и прелиминари Конгреса. I. Тридесет првог јануара 1878 године, у тренутку када је примирје, потписано у Једрену, учпнпло крај рату између Русије п Турске, било је девет месеци (28 априла 1877) од како је рускп отправник послова, г. Нелидов, оставио Цари град пошто је саопштио Порти прекпд дипломатских односа и од како је цар Александар, у манифесту своме народу, саопштио одлуку коју је донео да уђе у рат са Турском „ради побољшања жпвота хрпшћана на Истоку.“ Велики кнез Никола, наименован за главнога команданта руских трупа, говорио је, у својој наредби трупама(24 априла): „Позвани смо да извршимо вољу владаочеву и свети завет наших отаца. Мп не идемо ради освајања, него ради одбране наше вређане и угњетене браће, и радп одбране вере Христове“.... 1 Доноспмо овај чланак бившег француског минпстра спољних послова п професора париског универзитета, Аното-а, као актуелну п пнтересантну ствар нарочито у данашњнм моментима. У њему је Аното први пут објавпо садржпну, до сада непознате, тајне конвенцпје пзмеђу Аустро-Угарске п Турске, по којој је Аустрнја пмала право само на прпвремену окупацију. Читаоци he — у даљим редовпма овог чланка — видети каквим се недостојнпм средствпма аустрпјска дииломацпја послужпла да прптешњеној Турској пзмамп пристанак на окупацпју Босне п Херцеговпне. Ур.