Delo

336 Д Е Л 0 водња 29.869 хектолитара семена, — највише се производи у Добручи. Конопља. На 6.585 хектара сеје се семена 46.790 хектолитра, а кучине 20.407 метарских центи. — Пасуљ 31.243 хектара, — и то највише у округу Јаломици. А сеје *се по њпвама између струкова кукуруза, и такво земљиште засађено пасуљом, износи на 471.696 хектара. На земљишту где се само пасуљ сеје берба даје 236.659 хектолитра, а на земљишту где је заједно с кукурузом берба износи 877.903 хектолитра. На истом земљишту даје хектар 6 хектолитра, на мешовитом (с кукурузом) Г9 д. хектолитра. Грашак, сочиво 7.381 хектара, а производња 73.743 хектолитра. Кромпир. Као и пасуљ и сочиво сада се или засебно на њпвама само за кромпир одређеним и та просторија износи 11433 хектара, а даје 828 383 метарских центи кромпира; или помешан с кукурузом на 32.515 хектара и даје 306.904 метарскихценти. — Шећерна репа. Како потрошња шећера није велика јер долази тек 372 килограма на становника, то и нроизводња репе није велика. Сеје се на 10.106 хектара, даје годишње 1.911.623 метарскнх центи, или око 189.2 метар. центе од хектара. Дуван сеје се на 5673 хектара, даје годпшње[31.888 метарских центи или 5.6 метар. центи од хектара. Поврћем је годишње засејано земљиште од 29.716 хектара. Воћарство није развијено у Румунији, сигурно за то што пема подесних географских и климатских прплика. Шта више нема ни статистичких података. Једино се води статистика шљиварства и винограда. Шљиве, Шљивама је засађено земљиште од 74 255 хектара. Годишња је производња 2,503.218 метарских центи, — што чини око 35 метар. центи од хектара. Али од шљива немају велике користи — махом је употребљују за ракију (цујку). У последње време обраћа се пажња и на шљиварство. Ради тога су отворене две нове школе за воћарство у Вишану и у Голешти. Виногради. Засађено је виновом лозом 97.843 хектара. Филоксера је уништила 1885 винограде, тада је било засађено око 150.000 хектара вин. лозом. Држава је отворила неколико винодељских школа. Винова лоза не успева свуда. Најбоља је у крајевима где је таласасто и брежуљкасто земљиште: Драгашани, Деалу Маре, Одобешти, Панчију, Никорешти, Сарика