Delo

X Р 0 Н И К А 339 4. РибОсЛОВ Румунија је богата слатком водом. Впше од 800.000 хектара захватају реке, баре, језерца. До 1995 риболов се вршио без икаква система, како је коме на памет пало. Тек од 1896 г. почпње рационалан риболов законом који је донесен о томе. Тим је законом забрањено бацање дпнамита, тровање рибе, заграђиваЕве мрежом читавог корита реке, забрањене густе мреже (да се и најситнија риба морала ухватити), забрањен у извесним крајевима риболов, забрањено бацање отпадака фабрпчних у реке и топљење кудеље и лана итд ; забрањено хватање ситне рибе: уведена полицнја за риболов птд. Држава се постарала да просече канале и осигура рибњаке. Тако је највећи рад: просецање канала Карловог, којн је већ исушеном језеру Расимском довео воде из Дунава. То језеро обухвата око 800.000 хектара. Резултати оваквог рада показали су се убрзо. 1895 г. држава је имала само 732.650 дин. прихода од риболова а већ 1905 2,762.869 дннара! Рибе се годишње нахвата у Румунији од 12—18,000.000 килограма. Највише се хвата шаран, на пет милиона килограма 55. РударстЕО Пнтензпвнпји рад на рударству почиње тек од 1895 год. када је донесен потпуно савремен закон о рударству. Најважније гране рударства су ове — 1). Петролеум. Експлоатација пзвора петролеума почела је 1857 г. и она се брзо почела развијати. Кадјезбог американских трустова поскупно петролеум, ночела се експлоатација још живље, а закон од 1895 највећма је помогао. Петролеум се црпе у окрузима Дамбовици, Прахову, Бузеу, Бакау — у 100 места. Тек је мали број места где се рационалпо и с великим капиталом експлоатише, — у осталпма мале капиталисте румунске. Већина је извора је прнватна својина. Уложеног капитала у петролеумска предузећа има на 24,650.000 динара; а нроизводња износи 681,495.915 килограма петролеума. Највнше се добија у округу Прахову. — 2). Со. Има је у истим регионима, где је и петролеум. Слојеви соли пружају се окомцима Карпата од Галнције до Олтеније. То су богати слојеви. Константовано је да има главних 50 слојева једноставних, управо једноставних греда соли. Једна таква греда соли, у Окпеле-Мари, износи у дужипи 6 кил., у ширини 500 ме22 *