Delo

X Р 0 Н И К А 343 и продукцијом од 4,207.662 динара. Потребу земље у стеаринским свећама потпуно подмпрује ова фабрика, али не и потребу сапуна, који се још довози са стране. — 12). Румунија има две пезнатне фабрпке хемиског ђубрета; три велике фабрике лака и боја; две државне фабрике барута (у Букурешту и Лакулеце), једну фабрнку палидрваца и то државну (у Филарету) п шест малих фабрпка биљног уља. IV. Трговина 1). Спољна. До 1829 руско-турског рата није била никаква. Водили су је махом грчки и турски трговци. Од тада почиње нека слаба трговина, јер је комуникација била скоро никаква — рђавн путеви и мало путева. Пз извештаја француског конзула за 1833 впди се како је то разви.јена трговина била! Тако је за ту годину износио: Увоз: Извоз: 1. Молдавпје 4,033.000 динара. 1. Молдавије 4,517.000 динара. 2. Влашке 12,440.000 „ 2. Влашке 15,480.000 „ Свега 16,473.000 „ Свега 19,997.000 „ У пристаништа Галац и Брајилу долазило је свега 620 лађа са 73.060 тона! — Од тада, нарочнто од владе Карла L, почиње нагло да се развија трговпна. Дунавска комисија још 1865 одлучпла је била да се ушће Дунава (нарочито Сулина) дубље прекопа ради уласка лађа. Како се развијала спољна трговина показаће нам ова таблица, у коју уносимо само неке године: Н и К п о r 1—ч ВРЕДНОСТ У ДИНАРИМА Трговппскп биланс у динарима увоз пзвоз свега 1866 71,429.266 116,500.363 187.929.629 + 45,071.097 1S7_> 109,327.780 165,557.104 275,884.884 + 57,229.324 1880 255,336.415 218,918.878 474,255.293 36,417.537 1890 362,791.054 275,958.415 638,749.469 86,832.639 1895 304,574.517 265,048.411 569,622.928 39,526.106 1900 216.985.878 280,000.431 496,986.309 + 63,014.553 1901 292,435.760 353,830.877 646,266.637 + 61,395,117 1902 283,344.549 374,819.219 658,163.768 + 91,474.670 1903 271,475.885 354,113 697 625,589.582 + 82,637.812 1904 311,371.613 261.872.339 573,243.952 49,499.274 1905 337,537.985 457,101.394 794,639.379 + 119,560.409