Delo

X Р 0 Н II К А 353 ескадрона возара и 2 чете са 13 водова ватрогасаца. Свега активне војске (сталне н територијалне) има: 3370 официра, и 135.500 људи са 23.000 коња и 400 топова. У рату 3950 официра, 175.000—200.000 војника, 35.000 коња и 450 топова. Са народном војском (милицијом) п народном одбраном може Румунпја извести око 600.000 људи. Милиција. Ту служе обвезнпци од 30—35 године. Обвезиици једног среза имају свој батаљов, којим командују или бивши активни офицпри или резеррни официри, који су одслужпли у резерви. Батаљони мплицпје (н то х/з сваког батаљона а не цео) сазивају се на веџбу и могу участвовати у маневрама. Милиција се сматра као помоћна труиа активној војсци. Народна одбрана. (Lanđsturm — како зову Немци). Ту служе обвезници од 36—46 годпне, сазивају се само у време рата и употребљују се за одбрану варошп, магазина итд. Команде. Врховни је командант краљ. Војска се делп у четиЈш корпуса. I корпус (окрузи Мехединци, Дољ, Горј, Валчеа, Ромањали и Олт). Седиште је у Крајови. II кориус (окрузи Телеорман, Арџес, Мусгел, Влашка, Илфов, Дамбовица, Констанца и Тулчеа). Седиште је Букурешт. III корпус (окрузи Нраова, Јаломица, Брајила, Р. Сарат, Ковурлуј, Путна и део округа Текучи и Бакау). Седиште Галац. IV корпус (окрузи Роман, Неамцу, Сучава, Јаш,- Ботошани н Дорохај). Седиште у Јашу. Корпус се састоји из 8 регименти (4 брнгаде) пешадије, 2 батаљона јегера, 1 бригаде (2—з регименте) калараша, 3 регименте нољске артиљерије, 1 батаљона сапера и l чете телеграфске. — Хусари (рошијори) чине засебну каваљеријску дивизнју од три бригаде (свака са по 2 регименте) и не припадају ни једном корпусу. — Уз велики гепералштаб стоји н нарочити географски институт. Наоружање. Пешадија је од 1893 год. наоружана репетпрком система манлихеровог, румунског модела, калибра 6’5 мм; каваљерија карабином истог система и сабљом, а хусари имају још и копље. Артиљерија пма брзометне Крупове топове калибра 75 мм. Утврђења —и то стална, градска са спољним фортпцама. Око Букурешта 9—11 километара далеко од периферпје вароши, — градно их је белгијски генерал Брпјалмон. За тим ФошкаииДело, књ. 49. 23