Delo

360 Д Е Л 0 лог века деловао, а с њом је и умро. Рођен у данима кад је његова отаџбина постала робиња Аустрије, у племену славних Карабеговића, или како он често говораше, по старини Црнојевића, он и пије могао друкче васпитање стећи; није друкчије могао пи мислити ни радити, него како приличи потомку славннх Црнојевића. Као први одјек тога његова жарког осећања, са његова младог срца, са његова српског срца рони се српска песма, прва песма, посвећена Српству. Удаљен од своје отаџбине, као царски питомац у царском лицеју у Цариграду он пева овако „Српству“ Сјећам те се, роде драги. Сваког дана, сваког часа, Твоја срећа, твоја слава, Моје груди заталаса. Те ми ево прва пјесма, Теби лети, роде мио, Па те грли, па те љуби, II шапће ти: „Срећан био“... А знадеш ли, роде мио, Где је твоја срећа, слава'?... Наша љубав.слога наша, То је твоја срећа права. Па нека нам то цвијеће Широм Босне цвјета, мири, Нек се љубав, слога братска, Међ- тровјерном браћом шири. Нек душману око стане, Као што му статп мора, Гледајућп где из слоге, Моме роду свиће зора. Тако је он почео иевати у својој 17 години; тако је певао до смрти своје. После ове његове прве песме, дошао је читав циклус песама, све лепших од лепших, а из свију је избијала и у свима се огледала она жарка љубав Авдина према Српству. Тако он на пр. пева Марку Краљевићу: „Од дјетињства, од мог младовања. Душа моја све о теби сања. И на јави п у слатком санку, 0 тебика, дивноме јунаку.“