Delo

БЕРЛМНСКИ КОПГРЕС 33 утицајем енглеске звезде: тај је посланпк имао новерење ца рево, пријатељттво Бнзмарково п поштовање британске владе: то је бно гроф Иетар Шувалов.2 Разговор се заметну, захваљујући њему. То је било после циркулара кнеза Горчакова. Лорд Дерби сматрао је да му неутралност Енглеске допугата да се изјаени категорнчки о томе цпркулару. Осуђивао га је отворено, ухватпо се за реч интересн. Тврдило се да. се бране пнтереси Је в р о п е; али и Енглеска је један део Јевропе. Позивају се на пнтересе Русије; али постоје и пнтересн Енглеске, н Енглеска хоће да се онн не забораве, н да их други не познају боље него она сама. Еле, у пме јевропскпх интереса, у име ннтереса Енглеске, енглескн кабинет задржава себи пуну слободу акције; одлука руске владе није таква да би могла добитп ни њену потпору, ни њено одобравање. Попрпгате за дпскусију било је нешто тескобно. Боље би бпло, (и каснпје су се моралн љутпти на лорда Дербија што ракпје нпје на то помислио) да су се ослањалн на уговоре, на Парнски Уговор, на лондонску конвенцпју. Али је лорд Дербн пспптивао земљнгате. Ако се бојао да се позове на уговоре, то је отуда што би њихова интегрална нримена била пуна опасности. Ограничио се дакле на то да говори о интересима: о јевропскпм, о енглескпм пнтересима. Та релатпвна одмереност свидела се Петрограду. Мислило се вероватно да би се, каквом концесијом, Енглеска могла одржати изван какве коалпцнје која је увек претила, и затражише од ње да тачно одреди шта разуме нод „енглеским интересима...“ Тако да се утврди између помирљивог минпстра н марљпвог посланпка споразум, чији је резултат саопштен двама кабпнетпма 6 н 30 маја 1877 годнне, којп створише, после објаве рата — али upe но што је испаљен п један топ — врло чудну ситуацију у погледу права и у погледу фактпчког стања ствари. Установило се, између Русије н Турске, „уговорно“ стање рата са ограниченнм пољем акције н ограниченом одговорношћу. 2 Захваљујући потпуној предусретљпвостп г. А. Рафаловића, дошао сам до саопштења из непздатпх успомена грофа П. Шувалова о Берлпнском Конгресу. Изводи које сам пз њпх могао навестп даће маха чптаоцпма да оцене пнтерес тога документа. Али посланпк ппје сматрао да треба да обухватп, у својој прпчп, део преговора пре рата, а овај је, ппак, правп корен конгресу. Дело, књ. 49. 3