Delo

44 Д Е Л 0 стране. Сигурнп смо са њеним ра с п о л ож е њ е м.“ У томе је тајна мирноће и ведрине еа којима је гроф Андрашп дотле пуштао да се развија Иеточно Питање'1. Пошто је прочитао тај докуменат, који објашњава и открпва све (аустро-немачки споразум, рајхштатску конвендију и т. д.); по што му је сам утврдио интерес, француски министар поново се нашао у колебању и страховању, не знајући да утврди правац својега држања и не смејући да учини ни корака. Француска је могла бнрати. Она је пмала своје богаство, своју опорављену снагу, своју псточну клијентелу; све то вредп нешто. Оно на што се циљало, бпли су уговорп који су бнли њено дело. Она је имала могућности било да их бранп, било да их мења. Немачка, као ни Француска, није желела нови рат у времену када би, на сваки начпн, имала противу еебе више од једнога противника. То је оетављало нашој дипломатијп, чак и мирољубивој, стварно иоље за рад. Францускпм министрпма нису недостајали нп разумевање стварп, ни обавештења, него само мпрна и .јаена одлука. Тада је бпла у јеку криза од шеснаестог маја. Унутрашњп послови привлачили су све погледе, распаљивали све страсти. Ако се влада бојала за земљу, бојала се и за себе, онако заплетена у једну тако опасну авантуру, нагнана да се борп за своју ствар пред иностранством. За што је требало да се ириватна преписка војводе од Деказа, тако занимљпва п тако часна са многих гледишта, затвори у онај пледоаје рго domo којп упућује у августу 1877 г. Гонтоу-Бирону *? „Зар се дакле нема шта да уради да бп се обавестили духови о ономе што ми хоћемо и радимо да бп се разбио онај фатални неспоразум који нас притискује ? (Реч је о кабинету.) За ово четири године уложио сам све своје бриге, пристао сам на све жртве, испио до дна пехар свих горчина да бих успео да продре у иностранство исгина са евим јасна у мојим очима п коју бих могао јавно проповедати са свим искрено, на име да је консерватпвна Француска пскључпво одана политици стишавања и одмерености, да се одриче свакога гњева и сваке мржње, да ее одриче сваке помисли на реванш и репресалије, да она једина, најзад, може донети општи мир п да га она једпна хоће.... Дакле, мора се прпзнати да су њене трудбе биле узалудне, да с-у јој жртве бпле бескорисне и да