Delo

46 Д К Л 0' на средњем Дунаву, беху се примакле реци и прешли је без отпора. Цимерман код Галца, а велики кнез код Зимнице, близу Свиштова. С оне стране Дунава балканскп је ланац једина одбранбена лннија турске царевине. Цимерман, задржан четвороуглом Варна — Шумла — Рушчук — Силистрија, зауставио се. Турска флота, и ако је њоме командовао један енглески офицпр, Хобертпаша, који је важио као спреман човек, свела је своју улогу на то да забрани Русима употребу мора. Уништен.е двају монитора рускпм торпедњачама беше деморалисало немрнарско особље отоманске флоте. Дунавски ток био је запречен препреком од торпеда између Никопоља и Рушчука. Велики војвода Никола, не наилазећи ни на какве препреке, бејаше упутио, под заповедништвом Гурка, авангарду од 15000 људи, са задатком да иду ираво напред до год могу; Гурко, пун полета, ишао је преко Трнова до подножја Балкона. Он зађе у планину, продре у теснац Канкијој, нотнсне једнни турски батаљон којп је бранно иролаз, сиђе јужним падинама, дохвати се Казанлпка 14. јуна, Ески-Загре и најзад важнога кланца Шипке, нападнув га с југа. Тим неочекиваним заобиласком он је слободан да избије у долину Марице, која води ка Једрену. Дакле, ни Дунав, ни Балкан, нису заштигили Турску. Они чак нису Русима пружили прилику ни за ону одсудну битку која треба да задржи њихово иобедоносно оружје. То је и сувише лака победа и чија сама лакост садржп у себи онасност. Турци се никад не журе. Они су страсно желели рат а рђаво су га спремили. Имајући, до душе, да бране врло нростран фронт, они су га покрили трупама, од крајње Јерменске до Јадранског мора, слабо разбијајући себп главу о томе да би погодшш где ће бити нападнутн. Јединства није било ни у војној команди ни у влади. Абдул-Керпм, који је био главни командант, не уме да нагна на послушност своје поручннке. Свако ради на евоју руку и иде куда хоће. Међу тим, из дубине Азије и Африке, војницп стижу у масама. Наоружани на брзу руку и готово голи, они су одлазили на границе и износили импозантне ефективе. Султан, у тренутку објаве рата (крајем маја 1877 г.), својом прокламацијом трупама изазвао је код њих дивље одушевљење: „Ви полазите у свети рат противу непријатеља вере. Ви носите