Delo

56 Д Е Л 0 колико пута, дајући му воде и попуштајући завоје око рана. Један га куршум беше ударио кроз прсте, прошао кроз шаку и изашао на зглавак од руке, други је ушао под грудним кошем а изашао ка слабини. Мало сна што сам уграбио пред зору беше довољно, да ме окрепи и освежи. Пробудио сам се у сами излазак сунчев. Кроз четвртасто прозорче падаху први зраци преко уморних четника, откривајући безброј зрнаца прашине, која се играше у сјајном снопу. Рањеник спаваше мирно, кад-кад би само уздахнуо дубоко шкрипећи зубима. Плехана се фуруна одавна угасила, али у соби беше пријатна топлота. Пред вратима шеташе наш стражар дувајући с времена на време у прозебле руке. Равномерно дисање четника, монотони кораци стражареви и ова чудна тишина занесе ме мислима далеко, далеко. Мени се чињаше као да је оно што је до сад било само леии сан и да тек сада гледам јави у очи. Заспао сам изнова наваљен на пресавијену вунену сакму, н кад сам отворио очи, крај себе спазих учитеље Спасоја Фишпћа и Николу Димитријевића. Они не могаху чисто доћи до речи. — 0 Драги, 6! 0, Драгпша, а! — понављао је Спасоје непрестано гледајући ме у онаквом оделу. „Једва сам чекао да се пробудиш! Јавише ми ноћас. да је дошао некакав госнодпн из Србије, па ти ја одмах запех кроз блато. На тебе сам прво помислио, који је други господин могао бити?...“ Док он непрестано нричаше, Никола стојећи крај нас посматрао ме озбиљно. Хтео је да унесе и своју радост међу нас, али се устручавао, не знајући како да почне. Спасоја сам познавао одавно, а њега тек сада видех; али још чим се чуло да ћу доћи, Спасоје је све што је знао о мени испричао и Р1иколи. Не иотраја много а ми отпочесмо најсрдачнпји разговор, као да смо другови од детињства. Забачени далеко од питомине, друштва и живота нотребног образованом човеку, оикољени дивљином, преким погледима и ћефовпма нојединаца, они се као бејаху изгубили, преобразили и постали нешто горе него и оно робље са којим живљаху а које толико и не разумеваше свој положај. На лицу им место слободе, ведрине и безбрижности, која се не одваја од човека свесног својих права и безбедности, бејаше оцртана