Delo

58 Д Е Л 0 Немајући никаквих послова, дигосмо се са Бабунским и војводом Нацетом да обиђемо четничке конаке. Свратили смо прво у стан наших учитеља где се заложисмо подоста, па онда сиђосмо у Нацетов конак. Наце је родом из ресанског краја. Шта је радио пре четовања не знам, али знам да је четник одавно. Испрва је као и Глигор био бугараш, па је отресавши се Бугара прешао на нашу страну, где га је Глигор произвео за четовођу и војводу за ресански крај. Имао је свега три четника: Коцета, Трајка и Влајка, који бејаху готово најкрупнији и најбољи четници. Обишли смо после и друге конаке у којима беху распоређене чете војводе Бабунског и Глигора. Бабунски је родом из села Марковца под Бабуном у велешкој кази, свршио је нашу учитељску школу и дуго година био учитељ у Велесу. Ту му је после неких убистава био онемогућен опстанак, и он пређе у Србију где образује чету и са капетаном Рајковићем у почетку 1905 године пређе границу и преко Вардара дође у Пореч. Испрва, ненавикнут, беше приличпо неспретан, алп вреднн Рајковић видећи у њему одлучност и вољу, ишао је са њим из окршаја у окршај. Мало по мало и Бабунски се истаче бистрином, држањем и јунаштвом. Својом скромношћу он задобиваше толико исто колико и јунаштвом. Док су се кукавице кинђуриле отимајући се славе и хвале, коју језиком хтедоше задобити, дотле Бабунски уз припомоћ верних другова ћутке сузбијаше најезде бугарске, топећи крвљу своје стоие. Па ипак нико њега не знађаше, нити помињаше. Задовољан је био што се напредује, а народ нека слави онога кога и он налажаше да треба да уздиже. После дугог нанорног рада он дође у Србију на лечење, ту смести жену и децу, па 1906 године јула месеца крене са Глигором поново за Пореч са 6& четника. Тада сам и ја био с њима и с њима се вратио после неуспешног покушаја да се пређе Вардар, јер се нађосмо са турском војском код села Бајловца и потукосмо. После неколико месеци уграби згодну прилику и преко Косова и Скопске Црне Горе дође са Глигором и дваестином четника у велешку казу. Ту му се придружи и војвода дримколски Василије Трбић, кога он [остави на своје место па се по наређењу придружи шефу штаба Глигору, који истина бејаше писмен, али самоук, те не могаше сам вршити све дужности.