Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 63 После је већ и Долгач долазио у Србију и одлазио иатраг као и Глигор. Трбнћ га беше прозвао „Миџомиљама“ па га тако и сви четници зваху поред обичног назива „чича Долгач“. Једино што му Глигор придаваше титулу „Господпн Долгач“, а то је овоме много ласкало. Нарочито је вредело видети кад се имало што саопштитн сељацима, па Глигору досади да говори .и он се озбиљан окрене Долгачу са речима: „Господин Долгач, молим вас кажите им ви!“ Овај би се тада наоштрио, искашљао, завно десни брк за уво и отпочео намргођено: „Еј, вије, селани, ако сакате да не ве колам како пилци, ће ме слушате што зборуам. Господин Глигор ме ополномоштава да ви кажем две три речи, а вије да се узмете на умот, јер ће ви земам здравјето, фанатици једни!...“ Докје он викао н доказивао сељацима шга треба, Глигор би изваљен пушио цигару и говорио онима око себе: „Паметан је мој Долгач, много је паметан.“ Глигора је необично ценио; овај је могао са њиме да ради игга хоће, он се не би никад паљутио и протестовао. Улазећи сада кроз нпска врата, Долгач се као још више погрбавио, оклебесио бркове па дува на нос погледајући нас испод густих обрва потуљено. „Како сте?“ иита он. „Овамо ти матори, — какво је то писмо?“ осече се Глигор на њега узевнш му поцепан коверат из руке н извадивши писмо из њега. Наредисмо да сељаци изађу пз собе, да не би гледали шта се ради. Глигор ми даде да прочптам писмо, које беше од прилике ове садржине: Драги војвода Глигоре, вечерас се позавадише Долгач и Јосиф. У мало што није било туче и крви. После свађе Долгач је отишао некуда а Јосиф је овде. Молим те јави ми шта да радим. Нити сам пристао са Јосифом нити ми се седп овде. Поздравља тебе и све остале војвода Бошко. „Шта је ово, господин Долгач?“ питаше Глигор. Па онда читајући на поцепаној коверти своју адресу, он се још више разјари. Долгач се бранио, завијајући како је ретко ко могао, те се Глигор мало смири и отпоче најзад да га грди другарски за глупости којима омета рад наш. • „Ама, Глигуре, ти мене знајеш, гунђаше Долгач, за смеј