Delo

241 Д Е JI 0 коп, бптп исто тако многобројна, као што су небројенп изгледи живота. Oua бп могла у изводу изнети свеколпку мудрост жпвотну, и ставити је на домашај свих умова, свнх срдаца. * Ми смо захвални пријатељу, који нас у мучном тренутку животноме пагопп на стазу, погодну за нашу срећу. Ови плодови мудрости имали би да врше улогу овпх искуснпх пријатеља. Служићемо се цвећем искуства, узабратим у суседа. Служићемо се пак нарочито изданцима у врту наше свести. Небрежљиво убачени у земљу, они тамо избијају као добротворпа дрвета. Посред пзукрштаних стаза ми бисмо ласно нашлп стазу нашега спаса. Наша свест ће ојачати под утицајем семена, које будемо тамо засејали. Подешени према схватању мозгова, ови краспи плодови мудрости могли би ласно увећати њихово искуство пре времена. Ова животпа правила растопила би се у њиховој свести као храна, која се ласно асимилује у нашем организму. Понављана до засићености, она би постала саставни део свести. Има без сумње књига максима, афоризама и посебннх мисли. Али идеја што их руководи служи више забави или подстреку наше уобразиље. Стога не узимамо озбиљно поуке које нам се подносе. А чега нема у писаца, још мање ће бити у онпх који их читају. * Требници, како их ми схватамо, нраве су ручне књиге за живот. Њихова садржина, одабрана методски и зналачки, требала би да се уреже у наше памети, у лепом и примамљивом облику. Њихове мисли биле би сличне оним краљевским поклонима, који падају, често пута незаслужени, на паш живот, покривајући га дивотом и сјајем. Ручници корисни за младе и старе, они би сачињавали милу педагогију, недагогију срећнога живота. Њиховом помоћи, човек би могао догонити душу да буде осетљивија за срећу, а срећу да се више брине о нашим душама. Уклопљени у руке омладинн, они би могли много учинити за уздизање и васнитање њене свести. У своме збивеном облику, они би нроширивали мисао у омладпне и помагали јој да брже сазрева, у својим применама на мудрост живота.