Delo

ОГРАНИЧАВАЊЕ ШУМА У СРБИЈИ 277 тета, сматрало се, да оно што оне ураде, урађено је и да се у њихов посао не треба нико да меша. И ако у тнм годинама није радило много комисија (само по пет), и ако су оне комисије од 1899 године радиле само кратко време — ипак те су комисије релативно врло миого урадиле. Тих година су дефинитивно ограничене следеће државне шуме, на које је држава одмах добила и тапије, а те су: 1) Дели Јован у величини 'око • . 5000 хектара 2) В. и М. Штрбац, предео Мироча у вели чини око 17000 5) 3) Црни Врх, предео Мироча У вел. ОКО 8000 5) 4) Руднпчка гшанина 55 5) 55 10000 55 5) Буковик, Рожањ, Честобр. 55 55 55 12000 5) 6) Звезда (огранак Таре) )? 5) 55 3000 55 7) Црни Врх („ „) 5) 5) 55 4000 5) 8) Авала 5) 5) 5) 800 55 9) Космај 55 55 55 1000 55 10) Болечко-лештанска шума 55 5) 55 800 5) Н) Липовица 55 5) 5) 1500 5) 12) Кљештевица 5) 55 5) 150 55 13) Губеревачка шума 5) 55 55 800 55 14) М.-иваначка „ 55 У) 5» 250 55 Укупно дакле око 64300 хектара трошак на те комисије износио Је ОКО 70000 динара. У овоме периоду извршено огранпчавање било је добро; интереси државе били су боље очувани него интереси општпна, села и појединаца. Комисије су значај шума схватиле веома озбиљно, сгога им је при ограничавању увек био пред очима општи интерес, а не појединих лица; али се услед овога противу ових комисија и дигла велика повика. Комисије у овоме периоду су у истини негде у својој строгости и претерале, па су по нека чисто зиратна земљишта узела као државна, на која одиста онп, који су их присвајали, нису имали пуноважне доказе о својини. Да су комисије из овога доба биле мало ширих груди и мало мање строге, па да су знратна земљишта остављале поједпнцима у својину, вероватно, да бура противу њих не би била тако велика, нити би се тражиле такве измене у закону о шумама, какве су се доцније фактички у њ и унеле. Можда би у томе случају до сада већ и било извршено огра-