Delo

Д Е Л 0 298 дијашице, којој неирестано звижде са партера. Ја.Рамо, син Рамоа апотекара из Дпжона, који је честит човек и нпкад се није ни пред ким погнуо. Ја! Рамо, који се впђа по царској палати, како право хода, а руке му слободне, од како га је Гармонтел нреставио савијеног п са рукама под скут од канута. Ја, који сам компановао неке комаде на гласовпр, које нико не свира, али које he можда једина остати потомству за свирање; ја, ја, најзад, ја бих ишао! Видите, господине, то не може бити (и метнув десну руку на груди, настави): осећам ту нешто што се диже и каже ми: Рамо, тп нећеш нпшта тиме учинити. Ваљада постоји неко достојанство везано за природу човека, које ништа не може угушити. оабадава се оно пробуди, да, забадава; јер има дана кад ме ништа не кошта да будем грозан, колико се хоће; тада бпх за .један лијар нољубио каку блудницу где му драго. Ја. Кад вам се не доиада овај мој предлог, онда имајте куражи да будете просјак. Он. Тешко је бити просјак, кад има толико будала на чији се рачун може живети. А после презирање самог себе не може се сносити. Ја. Осећате ли ви то? Он. Да ли осећам. Колико пута кажем: како, Рамо, има десет хиљада добрих столова у Парнзу, сваки има на петнаест или двадесет постоља а ни једног за тебе. Има кеса пуних злата, које се просина на све стране, а ни један новчић не надне за тебе. Хиљаде малих умова без способности, без вредностп, хпљаде малих креатура без дражн, хиљаде којекаквих сплеткаша добро су одевени, а ти сасвим наг н тн да будеш голико малоуман? Зар не умеш да ласкаш као други? Зар не умеш да лажеш, да се заклињеш криво, да обећаваш, па одржао или не одржао обећање, као што други раде? Зар не бн могао да се правиш животиња као други? Зар не би могао да потпомажеш тајну љубав госпођину и да као и други носиш љубавно писмо господиново? Зар не би могао да охрабриш овога младог човека да говори са госпођицом и да убедиш госпођицу да га слуша, као други! Зар ти не би могао кћерн једног нашег грађанина рећи да је рђаво обучена, да би јој дивно стојале лепе минђуше, мало руменила, чипке илн хаљина за иолонезу да ове мале ноге нису створене да иду улицом? да један леп, млад и богат господин, који има канут изве-