Delo

324 Д Е Л 0 с друге стране брзина са којом су се нови савези стварали и до* вршивало паоружање Србије, а n неиспуњене наде да Европа неће прихватити уставни покрет у Турској, који за неко време беше потиснуо Немачку а са њом и Аустро-Угарску са положаја на коме је неколнко деценпја била, све је то нагнало Аустро-Угарску, да прогласи анексију пре рока, који беше одредпла у јубиларној години, да њоме заврпш свечаности у част цара Фрање. Рад до данас, од како је прокламована анексија и Србија отворено уложила протест код великих сила, био је на томе да Европа на конференцпји процени догађаје и пов поредак, који је створен услед анексије. Тражња је Србије била да се њена права, повређена и окрњена, накнаде територијалним проширењем, које је једино могло дтги гаранцију нашој независности уз аутономију Босне и Херцеговине, која понајбоље то зајемчава. Велике силе, све сем Немачке и Аустро-Угарске, биле су на нашој страни. Страх од могућег рата налагао је великим силама да Србији упути савете о мирољубивом држању, неизазивачком, чему је она верно до данас следовала, и велике сгше, на челу којих је Русија, нису нерадо гледале делимично споразумевање Бугарско-Турско и Турско-Аустро-Угарско. Кад су ова два последња питања, прво начелно а друго већ дефинитивно, свршена била, силе су учиниле преко Русије, а за тим свака за се предлог дасе Србија одречетериторијалннх компезација и да својепитање пренесе у њихове руке. Србија се и томе одазвала остајући на становишту, да је питање анексије евронско питање, н да се концесије само од Европе Србији могу да пруже са довољно гаранције за нов положај у који је наша земља дошла после извршеног чина у Босни и Херцеговинн. У међувремену посредовања великих сила, да се Србија склони на корак, који би омогућно пристанак Аустро-Угарске и Немачке за конференцију, Аустро-Угарска се обраћа Србији актом о нуђењу на преговарање за „нов трговински уговор“, јер су обе владе у суседној монархији због држања Србпје од 22-ог септембра пр. год., морале већ начињени уговор, којп је провизорно трајао, повући не износећи га пред своје парламенте. Овај је корак био и сувише јасан, он је нмао тенденцију да Србија поводом уговора трговинског наиђе на преговарања о анексији, и да Аустро-Угарска, по окончању преговара са Србијом и по свршеном већ аранжману са Турском, из-