Delo

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 327 нреко Аустро-Угарске и с наше је стране учињен предлог за увођење целог уговора, који је шест месеци привремено вредео. Ово се последње није усвојило и Србија је од 19-ог марта 1908 године ушла поново у неуговорне трговипске односе са суседном монархијом. Све што се може очекивати за уговор, то је да се дође до економског рата између нас и Аусро-Угарске,‘јали и тај рат не може спасти Аустро-Угарску да због чина анексије избегне оправдану осуду европских сила, које he спремније бити да, у будућем каквом судару, изађу на сусрет догађајима. ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ СРПСКО-АУСТРО-УГАРСКИ I Географски положај Србије ново створеном Бугарском и окупацијом Босне и Херцеговине постао је тежи rio интересе наше економске но што је случај раније био. Тај незгодан положај бацио је Србију у сверу економских интереса суседне монархије из које се ни данас још није отргла. Услуге прпвидне, услед незгодног положаја Русије на Конгресу Берлинском, које је Андраши учинио Србији, наметао је нове дужности владама српским, које су једва сачувале нашу отаџбину од благовољења аустријских влада. После српско-т.урских ратова из 1876 и 77-ме год. и рускотурског, кад се имало на Конгресу Берлинском 1878-ме год. да одлучи шта се има Србији доделити од онога што је од Турака освојила, положај је ондашње кнежевине био врло тежак. Србија упућена од Русије да се обрати Аустро-Угарској, као држави која јој једино може осигурати како територијалне тако и економске накнаде, нашла се пред тешкоћама, које су велике стога, што је Србија имала очекивати помоћи од онога, чији се интереси опиру егзистенцији њеној. При поласку за Беч Ристић је већ у Бечу чуо од Андрашија, да ће прпхватити асгшрације за територијалном накнадом, без Ново-Пазарског Санџака, у правцу југа под погодбом, да Србија да извесне обавезе за трговпнски уговор. Наговештено је већ о царинској унији и војној конвенцији и стављено до знања, да се са Србијом имају да начине још неке конвенције: жељезничке, за пловидбу, регулисање Ђердапа. Напоменуто је