Delo

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 341 потребан да снажнпје станемо на браник интереса својиху будућности. Успех у неуговорном стању крепи нас у нади да ћемо победити у економској борби и Европп ће се указати на све тешкоће положаја у који смо дошјш, нарочито после анек* сије, јачином борбе, која се у изглед ставља од могућих репресалија нашем извозу од стране Аустрије. Скора ће будућност показати у чему су битни интереси Србије угрожени од незгодног положаја, у који наша земља долази, кад се анексија нризна. ИЗВОЗ ЖИВЕ СТОКЕ И ЗАБРАНЕ ТОГ ИЗВОЗА ИЗ СРБИЈЕ У АУСТРО - УГАРСКУ I У прошлом одељку изнели смо све тешкоће при грађењу трговинских уговора са суседном монархијом, и читалац је могао запазити да су те тешкоће долазиле из чисто политичких побуда, а не из каквих разлога економске природе. У овој глави ћемо прећи на узроке трговинске природе, да њихову оправданост оценимо, у колико су они могли утицати на саме уговоре, нарочито бар што се извоза стоке тиче. Да би се разумело услед чега би тешкоће могле доћи између нас и Аусто-Угарске, ваља знати у каквом се виду јавља суседна монархија у трговању са Србијом с једне стране а с друге према државама европским. За Европу је Аустро-Угарска извозник сировина, за Србију извозник фабриката. Кад се ово има у виду онда се има очекивати да се никада не дође до конфликта између нас и Аустрије при грађењу уговора, јер се диспаратни интереси индустрије и пољске привреде нигде не сударају. Међутим тако није било, и ми смо видели, нарочито из одељка о грађењу последњег уговора, да се борба водила из разлога неких економских интереса противу нас и чиниле сметње српским тражењима. Аграрна струја аустро-угарске монархије је своје захтеве истакла после заштите аграрних интереса у индустријској Немачкој. Та је полптика избацила жито српско са пијаца суседне монархије и живу стоку, ово последње, из бајаги санитарних побуда, а допустили од целог српског извоза само један кон-