Delo

350 Д Е Л 0 је гледао у њу. Услед тога је и произашао опај чудноватн израз мртвила па његовом лпцу, којн је тако поразно Ану. Кад су стигли до куће, он је изведе из кола п, присилпвши себе, са обичпом учтивошћу опрости се с њом и исказа oue речн, које га ничим пису обвезивале; он је рекао, да ће јој сутра саопштнти своју одлуку. Речи женине, које потврдише његове пајгоре сумње, произвеле су суров бол у срцу Алексија Александровича. Овај бол појачан је још и оним чудноватим осећајем физпчке жалости према њој, коју су изазвале у њему њене сузе. Али, оставшн сам у колима, Алексије Александрович, на своју радост и нзненађење, осећао се потпуно слободан и од те жалости и од сумње и тешке љубохчоре, које су га у последње време мучиле. Оп се осећао као човек, који је извадио зуб што га је дуго болео. После страшног бола и осећања нечега огромнога, већег од саме главе, што се извлачи из вилице, болесник одједном, још не верујући својој срећи, осећа да не постоји више оно што му је тако дуго тровало живот, што је везивало за се сву његову пажњу и да он онет може да живи, мисли и интересује се, не само својим зубом него и нечим другим. Такво стање осетио је Алексије Александрович. Бол је био чудноват и страшан, али сад је прошао; он је осећао да може опет да живи а да не мисли само о жени. „Без части, без срца, без религије, покварена женска! То сам ја увек знао и увек видео, ма да сам се и старао, жалећи је, да себе обмањујем,“ — рече оп у себи. И њему се запста учини, да је то увек впдео; он се сећао нодробности н.нховог ирошлог живота, које му нређе нису изгледале ништа рђаве, сад су те подробности јасно показивале, да је она била покварена. „Ја сам се иреварио, сјединивши свој живот с њом, али у мојој погрешци нема ништа рђаво, и стога ја не могу да будем несрећан. Нпсам ја крив,“ рече он у себи, „него она. А шта ме се тиче она. Она за мене не постоји...“ Све, што би могло постићи њу и сина, према коме је тако исто променио своје осећаје, престало је да га занпма. Једино, што га је занимало сада, било је питање: како да на најбољи, најпристојнији, најзгоднији за себе и према томе најправичнији пачин отресе од себе оно блато, којим га је понрскала она у своме паду, п после нродужи ићи својим путем, путем радног, часног и корпспог живота.