Delo

264 Д Е Л 0 у округу мушких женскпх у опште тпмочком . . . 29-84 7-99 18-22 смедеревском 31 04 4-87 18-11 пожаревачком . 27 55 5-04 16-55 подрпвском . . 2777 4-16 16-14 моравском. . . 26-70 5-00 16-11 београдском . . 27-84 3-26 15*85 ваљевском. . . 2672 3-84 15-64 нишком.... 23-93 6-16 15-53 крушевачком. . 26-73 3-48 1532 руднпчком . . 26-68 3-68 15 20 ужичком . . . 24-19 3-22 14-02 ппротском . . . 22-13 3-10 12-87 врањском . . . 16-25 249 9-53 топлпчком . . . 15-59 2-31 900 Писмених у опште а женских посебице било је највише у крајинском а најмање у топличком округу. Писмених мушких било је највише у крагујевачком а најмање у топличком округу. На сто писмених у крајинском округу долазило је само 41 у топличком округу. Према томе размера између највећег и најмањег релативног броја писмених подједнака је за Србију и Бугарску. И у Србији имају североисточни окрузи писмених више него окрузи југозападни. У првима има више школа. За последњих тридесет година, од како су нови крајеви Србији додати, тамо је сразмерно врло мало рађепо па ширењу писменостн. Велика је разлика код највећега и најмањега релативног броја {писмених између Србије и Бугарске. Највећи број писмених”у Бугарској имао је округ трновски (ЗГ84) а у Србији округ крајински (2211). Најмањи број писмених у Бугарској имао је округ шуменски (17-70) а у Србији округ топлички (9-08). При међусобном поређењу ових крајннх релативннх бројева добивамо ове размере: за највеће бројеве 100: 70, а за најмање 100: 53. Ова разлика у релативпом броју писмених пада још више у очи, кад се погранични окрузи међу собом нореде. Од сто становника било је 1900 године писменпх у бугарским окрузима : у српским окрузима: видинском

18-00 крајипском .... 2241 вратчанском .... 17-77 тимочком

18*22 софијском 29-52 пиротском

1287 врањском

9-53