Delo

АНА КАРЕЊИНА 343 Треба се стрести, треба ираво погледати на живот. Ја знам да је тешко, али... — Ја сам слушала да женске воле људе чак и за њихове пороке, — одједном поче Ана, — али ја га мрзим за његове врлине. Ја не могу да живим с њим. Разуми, његов физички изглед дејствује на мене, ја сам ван себе. Ја не могу, не могу да живим с њим. Шта да радим? Ја сам била несрећна и мислила сам да се несрећније не може бити, али ово ужасно стање, које сад осећам, ја нисам могла да замислим. Верујеш ли ми да ја, знајући да је он добар, изврстан човек, да сва ја не вредим нп за нокат његов, да га ја ипак мрзим. Ја га мрзим због његове великодушности. И мени ништа не остаје, до... Она хтеде рећи смрт, али Степан Аркадијевич не даде јој да доврши. — Ти си болесна и надражена, — рече он; — веруј ми да ти ужасно преувеличаваш. Ту нема ничега тако страшног. И Степан Аркадијевич осмехну се. Нико, на месту Степана Аркадијевича, имајући посла са таквим очајањем, не би допустио себи да се осмехне (осмејак би се показао као грубост), али у његовом осмејку било је тако много доброте и готово женске нежности, да осмејак његов није вређао, него чак смекшавао и умиривао. Његове тихе успокојавајуће речи и осмејци имали су ублажавајуће и успокојавајуће дејство, као зејтин од бадема. И Ана је то брзо осетила. — Не, Стиво, — рече она. — Ја сам пропала, пропала! Горе него пропала. Ја још писам пропала, осећам да није свршено. Ја сам као затегнута струна, која мора да пукне. Али још није свршено... а свршиће се страшно. — Ништа то, може се струна полагано попустнти. Нема положаја, из кога се не би нашао излаз. — Ја сам мислила и мислила. Само је један... Он опет разумеде по њеном уплашеном погледу да је тај излаз, по њеном мишљењу, смрт, и не даде јој да доврши. — Ни најмање, — рече он — допусти. Тн не можеш да впдиш твој положај, као ја. Допустн ми да кажем отворепо своје мишљење. — Оп се опет обазриво осмехну својим бадемским осмејком. — Ја ћу почети спочетка: тн сн се удала за човека, који је двадесет година старији од тебе. Ти сп се удала без љубави, или не знајућп за љубав. То је бпла, рецимо, погрешка. — Ужасна погрешка! — рече Ана.