Delo

X Р 0 Н И К А 359 Поплаве највећу штету чине у мају и јуну. Поплавом оштећени не добивају пикакве накнаде, јер не постоји никакво осигурање, ни приватно ни државно.1 Међутим, питање о поплавама мора јаче заинтересовати најшире кругове, јер оне сваке године доприносе све веће штете. Те огромне штете нарочито доприносе оне местимичпе, ситне поплаве, ограничене на један поток, једну речицу, један део поља, једно село итд. Ма да оне не улазе у статистпчке податке, али су, ипак, ништа мање, штетне, већ, на против, врло осетне, готово страшне за наше пољопривреднике. Покушај са Управом Вода, која је законом од 1905 год. установљена при Министарству Народне Привреде, ни из далека још није учињено оно, што је врло потребно урадити, па да се велике поплаве, ове које улазе у статистичке податке, обуздају, и да се оне ситне поплаве, које сатиру усеве, упропашћују земље и каменом засипају поља, отклоне. Ту је потребно не само велико прегнуће државе са знатним кредитима које треба ставитп на расположење за извођење тако великих и замашних послова, већ и рад општина, срезова и округа, како за пошумљавање голети, регулисање речица и поточића, тако и за сваковрсна обезбеђења од разних поплава, које све чешће бивају и све страшније штете зиратну земљу и упропашћују усеве. Ово је питање толико важно, да ће се њиме морати ускоро позабавити сви: држава, окрузи, срезови, општине, приватна удружења, поједпна лица, онако псто као што су на то били принуђени у другим земљама, нарочито у Француској. Стога ми и сматрамо за потребно да ове иодатке саопштимо — интересованим ради подсећања. Драгиша Лапчеви^ 1 Земљораднпчке Задруге уводе местпмпчно узајамно помагањо својпх задругара ако у случају неродпцо, града плп п о u л а в е остану без хране плп семена. Таквпх је Задруга 1906 год. бпло 27 са 1120 улагача којп су уложплп 168.022 кгр. жпта.