Delo

342 Д Е Л 0 исто добро циљу, и биће без икаквих непријатних последица. Немачка би могла играти улогу посредника између Русије и њене супарнице, као што је Француска за Делкасе-ово време вршпла сличну улогу између Русије и Велике Британпје. Она се већ заиста и подз^хватила тог посла. Немачка ради живо на томе да измири Аустрију и Русију. Пре но што покушамо да одговоримо на питање, да ли је н у којем обиму могућно измирење измењу Аустро-Угарске и Русије, треба да дамо времена њиним државнпцима да би нм планови могли сазрети. За то време ми можемо измерити провалију, која сад зја међу њима и израчунати величпну ћуприје, којом би је ваљало премостити, мотрећи брпжљиво на узроке отуђивања између ових двеју источнпх земаља. Публици ови узроци нпкад нису били изложени јасно, верно и у пуној мери. Садржина овог чланка ће имати да испуни ту празнину у савременој псторији. Подаци које он изноеи долазе из прве руке. Вредност овога што ће се овде изложити лежи у томе, јер је овај чланак прилог иеторпји најновпје политике. Уговор у Мирцштегу, чији је задатак био да угуши оружане чете на Балкану и да спречи сваки покрет који бп могао водити рату, бпо је једна општа потреба. Кнез Лобанов-Роетовски, који је то први осетио, рекао је једном прилпком неком свом пријатељу: „И ако ми радњчо на томе, да на Балканском Полуострву средимо ствари за неко време, ипак ће нас догађаји изненадити и везати нам руке. И онда ииамо опет да решавамо тугаљиво питање блиског Истока са његовим тугаљивим тешкоћама. С тога је много боље метути Балкан под стаклено звоно (we should put the Balkans under a glass case), докле не средимо друге важнпје послове“. Многе мудрице исмевале су ту мисао и ругале се њеном творцу. Аустриско-руска дружба је, према њпховим замеркама, бпла непрпродна. Дружбе међутим није ни бпло, већ само примпрја, II у интересу мира било је врло потребно да оно буде закључено. Свака година његовог трајања била је позитивна добит за свет који више воли напредак но рушење. Мирцштешки уговор је за време створпо Мирцштешки програм рефорама за Македонију. Хришћанском становништву требало је дати извесну накнаду, јер се оно противпло да за рачун Аустрпје и Руспје остане за свагда непомично.