Delo

РОЂЕНДАН 27 * * * II то било и прошло. Биле и прошле још и неке друге ствари, које су ми сад већ много лакше пале. II галантериски момак долазно више пута с рачуном за наплату, а ја га упутио на хришћанско стрпљење. II штедње нестало, као да је нисам ни нокушавао. Пушим, иијем и живим комотно. Чак сам почео и смејати се самом себи због лудих покушаја да од мало уштедим много. II мисао о својој буџетској равнотежи разбила се као сан невине младости. Све, што ме је раније притискивало и од чега сам онако много страховао, већ сам бацио себи иза леђа. II смејући се свему и свачему, почео сам се и картати и задржавати се дуго у ноћ са свакојаким кафанским друштвом... Философијо живота, слатка ли си! Седнмједног дана по подне у канцеларији са чиновником који у истој канцеларији ради. Седимо сваки за својим столом и радимо. Он ми се види неки добар и скроман човек, и један од оних ретких чиновника који су заљубљени у свој званични посао. — Ви много пушите, колега — ослови ме он. — То је истина. А ви можда не трпите дуван? Он дубоко уздахну и гласом на мртво име испребијана човека умоли ме да га послужим једном цигаретом, коју, кад припали и стиште међу прсте, поче формално исисавати. Вуче жудно и страсно дим за димом, и одједном му цела глава огрезе у дим. Ни мање ни више, као какво фантастично привпђење! — Ох, слатка је ствар дуван! — чух ја очајничке речи из тога густог дима. — Сад тек разумем људе који дуван претпостављају хлебу! — II лепа разбибрига — нриметих ја. — II разбибрига, што велите. — А по некад и утеха. — II утеха, што велите. Онда заћутасмо и ја ускоро приметпх да се дим разређује око главе мога колеге. Цигара му је већ међу прстима догоревала, али се он ипак поможе: узе је међу два палидрвца и нспуши је до крајње могућности. II кад је најзад онако малу н једва-приметну баци, он је с болном жудћ>ом опет одгледа. — Ја знам шта је код вас — рекох ја. — Ви нокушавате и мучите се да оставите д.уван?