Delo

450 Д Е Л 0 штина без школа, ако рачунамо гна сваку општину, просечно по једну школу. По нашој статистици не води се рачуна о броју оделења, то се може, у неколико видети из броја наставника. У поменутом броју школа радило је: 1360 учитеља и 855 учитељица, од којих су 536 биле у мушким оделењима, а на женска оделења долази 320 учитељица. Свега било је 2.220 наставних снага, те се може узети да је било и толико оделења. Кад се овај број (2220) оделења сравни са бројем оделења (2714) у норвешким само варошким школама, излази да је Норвешка у самим својим варошима имала 494 оделења више него што смо ми имали у целој Србији. Кад се томе броју дода 6000 сеоских школа, онда нас је Норвешка претекла са 6500 школа. Сад треба имати на уму и то да се велики део учитеља води само по статистици, јер су на платном списку, али они не раде по школама и тек, кад би се и ту ухватио тачан рачун, онда би смо видели да је број радних оделења много мањи и од 2220. Број наших школа биће још беднији кад наноменем: да су те године Бугари имали 4344 школе (118 чисто мушких, 35 чисто женских и 4191 мешовитих школа), у којима је радило 7786 наставника (5425 учитеља и 2351 учитељица). Са бро.јем ђака стојимо овако, те године било је, по попису од 1900, од 6. до 10. године, 330.000 деце. Од тога броја, по закону за школу обавезне деце, било је у школи само 107.000 ученика-ца. Значи: да у школу није дошло 223.000 или 68%. Дакле, не шлолује се ни 7з паше деце. У Норвешкој су бројеви за мушку и женску децу једнаки, а код нас је у томе велика неједнакост. Од целокупног броја деце, која треба да прођу кроз школу, на сваку 100 пролази 26 дечака и само 6 девојчица. Резултати писмености по пашој статистици су нејасни и погрешнп. Уонштем прегледу (Статистички Годишњак, за 1904., таблица 31., страна 78.) стоји да је код нас проценат писмености 21,03. Међутим тај је број погрешно израчунат,1 треба да стоји 20,30%. Али и овај је број нетачан, он се јавља свега у једној таблици где је општи преглед писмености а у осталим таблицама, 1 По попису 1900 имали смо 2.492.882 становника, кад се од тога броја одбије број деца од 0—6 година, што пзноси 407.308, онда остаје 2,085.574, а то, према целокупном броју писмених (423.433), износи 20,30%