Delo

48 Д Е Л 0 говара Медеју, да следује љубави према Јасону или Венеру која наговара лепу Јелену, да бежи са Парисом. Други истичу да се овде, можда, мислило на Т е m р е r а n t i а i n a m o r e. Млада, нага жена, која диже отворени суд у вис, представљала би врели, жарки елеменат љубави, а потпуно одевена жена хладну резервисаност. Амор, који се брчка руком по води, имао би да нагласи златну средину између страсти и разума у љубави. У великом делу Тицијанових слика илустровани су поједини митолошки мотиви. Он слика, као и Коређо, љубавне авантуре Зевса и Венере, Баха и Аријадну, нимфе и сатире. У свима њима богиња љубави слави свој триумф. Као насловна слика за читаву једну сери.ју дела, у којима он пева химну ритмичној линији женскога тела, могла би послужити дивна слика из Прада у Мадриду, коју обично зову В е н е р и н п р а з н и к. Око кипа Венерина тиска се хучна гомила аморета, којих има на броју толико „колико и жеља људскога рода“. То је бујица од једрих детињих тела, која се на сунцу и у сенци дрвећа излива преко једнога поља. Венера овде домннира као и у многобројним другим сликама његовим. Он је слика, како се рађа из морске пене (у Галерији Bridgewater у Лондону), како грли Адониса (у Праду у Мадриду), како се наслађује мајестетичном лепотом свога тела, које посматра у огледалу, што jo] Амор подноси или како Ероса посвећује у тајне љубавне службе. Пу нарочито су познате оне слике, у којима се нпшта не збива, већ Венера мирно отпочива и у спокојству и у ничим непомућеноме блаженству на постељи своје снажне удове испружа. Са укусом тога времена беше у складу зрела, сочна лепота. Идеал тога доба беше охола лепота сазреле женске. Тицијану паде у део, да буде класичан тумач идеала свога времена. На место пролећа слика он сунчане октобарске дане. Оно што су за сликара пролећа, Ботичелија, кринови, то су за њега зрели плодови ране јесени. Није случајно, што се у његовим сликама срета покаткад котарица са зрелим воћем. Он исто тако са предилекцијом слика и јесен дана и јесен живота. Он воли да слика вечерње часове и блиставу лепоту жене у доба, које не изазива утисак ранога пролећа, већ дивних дана познога лета. Он ће ретко кад насликати младост свежу као роса, враголасту драж младих година. Његов идеал је мајестетична лепота сазреле женске, оно доба старости, које се не заноси много сањаријама