Delo

434 Д Е Л 0 гог, као ови кочијаши што се тако пакосно грде. Јашвин каже: „он хоће мене да остави без кошуље, а ја њега. То је истина!“ У тим мислима, које је тако занеше да је престала чак да мисли о своме положају, затече је застанак кола пред улазом њене куће. Спазивши вратара који јој изађе на сусрет, она се тек тада сети да је шиљала писмо и телеграм. — Има ли одговора? — упита она. — Одмах ћу видети, — одговори вратар, и прегледавши по столу, узе и даде јој квадратни танки куверт телеграма. „Не могу доћи пре десет часова. Вронски“, прочита она. — А послати момак није се вратио? — Није, — одговори вратар. „А кад је тако, онда знам шта мћ треба радити“, рече она и осећајући да се у њој подиже неодређени гнев и потреба освете, устрча горе. „Идем сама к њему. Пре него што на свагда отпутујем, хоћу да му кажем све. Никада никога нисам мрзела тако као овога човека!“ мишљаше она. Спазивши његов шешир на чивилуку, она се стресе од одвратностш Она није мислила о томе да је његов телеграм био одговор на њезин телеграм и да он још није добио њено писмо. Она га је замишљала како сад мирно разговара с матером и Сорокином и како се радује њеним патњама. „Да, треба ићи што пре“, рече она у себи, још не знајући камо да иде. Хтела је што пре да оде од оних осећаја, који је обузимаху у овој ужасној кући. Послуга, зидови, ствари у овој кући — све је изазивало у њој одвратност и злоћу и притискивало је неким теретом. „Да, треба ићи на жељезничку станицу, а ако не буде, поћи тамо и ухватити га“. Ана разгледа у новинама ред вожње. У вече одлази у 8 часова и 2 минута. „Да, успећу“. Она нареди да упрегну друге коње, и поче паковати у путничку торбу неопходне за неколнко дана ствари. Она је знала да се више неће вратити овамо. Она је, између осталих планова који јој долажаху у главу, нејасно решила и то да се после онога што се деси на жељезничкој станици или на имању грофичином, крене нижегородском жељезницом до прве вароши и да тамо остане. Ручак је стајао на столу; она приђе, помириса хлеб и сир, и убедивши се да јој је мирис сваког јела одвратан, нареди да приведу кола, и изађе. Кућа је већ бацала сенку преко целе улице и беше ведро још топло вече. И Анушка са стварима