Delo

АНА КАРЕЊИНА 449 заустављао га. Трећи, у артиљериском мундиру, седео је на куферу поред њпх. Четврти је спавао. Ступивши у разговор с младићем, Катавасов сазнаде да је то био богати московски трговац, који је до своје двадесет друге године страћио велико имање. Он се не допаде Катавасову у томе, што је био разнежен и слабог здравља; он је очевидно био уверен, особито сад кад је пинуо, да врши херојско дело и хвалио се на најнепријатнији начин. Други, официр у оставци, такође произведе непријатан утисак на Катавасова. То беше, како изгледаше, човек који је опробао све. Он је био и на жељезници, и управник фабрике, и сам држао фабрике, и говорио је о свему, неумесно и без икакве потребе употребљујући научне термине. Трећи, артиљериста, напротив, веома се допаде Катавасову. То беше скроман, тпх човек, који се очевидно клањаше знању гардиста у оставци и херојском самопрегорењу трговца, и ништа о себи не говораше. Кад га Катавасов упнта, шта га је побудило да иде у Србију, он скромно одговори: — Па што, сви иду. Треба помоћи и Србима. Жао ми их. — Да, особито је тамо мало ваших артиљериста, — рече Катавасов. — Ја сам мало служио у артнљерији; можда ће ме у пешадију или коњицу одредити. — Како у пешадпју, кад су им највише потребни артиљеристи? — рече Катавасов, нагађајућп по годинама артиљериста, да он већ мора да је у вишем чину. — Мало сам служио у артиљерији, ја сам као јункер у оставци, — рече он и поче објашњавати, зашто није положио испит. Све то укупно произведе на Катавасова непријатан утисак, и кад добровољци изађоше на станицу да поппју коју, Катавасов хтеде да провери с ким било у разговору свој незгодни утисак. Један старчић путник, у војном шињелу, све време ослушкиваше разговор Катавасова с добровољцима. Оставши с њим насамо, Катавасов му се обрати. — Да, каква разноликост положаја свих ових људи, који одлазе тамо, — неодређено рече Катавасов, желећи да искаже своје мишљење и у исто време да сазна мишљење старца. Старац је био војник, учесник двеју кампања. Он је знао шта је то војник, те их је, по изгледу и одважности са којом су Дело, књ. 56, 29