Delo
26 Д Е Л О скнм отровнма нема оштрнх граница. Има отрова, који бн се моглн уврститп п у мннералне а п у органске отрове. Пзмеђу тих отрова главна је разлнка у томе, што сви органскн отровн садрже угљеника и проучавају се у оргапској хемнјп, која се, као што је нознато и зове хемија угљених једињена. Да узмемо прво о м пuерал нп.м отровима да кажемо неколпко речп. Код нас најчешће се дешавају тровања са мннералним отровом, снчаном. II у другнм земљама ранпје се највнше злоупотребљавао сичан, као отров, доциије пак сичан се у неколико замењује другим отровнма. Снчан или арсенпк врло је снажан отров, који изазива јако запаљење у желудцу н цревпма. Појаве тровања арсеником сличне су иојавама код болеснпка од колере. Мале количине арсеннка (ноказује количину од 0.12 грама арсеника), могу већ да изазову јако повраћање, пролив, грчеве са јаким боловима у желудцу и цревпма, дрктање, несвестицу, занос и напослетку смрт. Арсенпк и арсен није једно псто тело. Арсен пзгледа као метал а арсенпк, кад је ситно нстуцан, бео је прашак. (Показује арсен и спчан, и загрева и једно и друго тело у стакленој цеви. Пара арсена згусне се у облпку тако званог арсеновог оглед а л а — показује то огледало — а пара сичана у облику белог нрашка, којп кад се блпже загледа — особито кад је осветљен сунчаним зрацима прпмећује се да је кристалисан и слично дијаманту, сјајан). Арсен нрелази у сичан (арсеннк), кад се на ваздуху жари т. ј. тада се једини хемијски са кисеоником атмосферског ваздуха. Сичан је дакле х ем иј ско једињење арсена са кисеоником. Из тога једињења — сичана — може опет да се ослободи арсен, кад се сичану одузме кисеоник. Ако н. нр. загрејемо сичан са угљеном — настаће хемијски процес и том приликом угљен ће одузети сичану кисеоник добићемо једињење угљеника са кисеоником, које је и на обичној температури гасовито, а и арсен том ириликом претвара се у пару, која се врло лако згусне, и прелази у чврсто стање: Арсен-кисеоник -f- угљеник = угљен-кисеоник -f- арсен (сичан) (угљена киселина) (Показује, како се загревањем сичана са угљеном у стакленој цевчици ослобођава арсен у облику арсеновог огледала). Та појава ослобођавања арсена и одвајања у облику арсеновог огледала, тако је карактеристична, да смо помоћу те појаве у стању и најмање количине арсеника да докажемо.