Delo

346 Д Е Л 0 Нуто, шурак Царев! Мало л’ шурака Беше нам у Цара!... Захарин Бојарп, браћо! Шта ви то чнните? Знате ли где сте? Је ли то у реду? Мстиславски Бојари, доста! Шеремећев и ја од свих смо већи Па се не свађамо. Гласови Ви од нас већи! По чему сте већи? Захарин Стид вас, бојари! Чуј, Иване кнеже, настарији си, Иди их умнри. МстиСсДавс^и Како, бојарине? Са ума су сишли! Са Мстиславскима Желе се једначит’!.. (Пауза) Да ли рече ђаку Да нам староставвик даде? (Ступи напред) Бојари! Зар заборависте зашто смо овде? Је л’ мсгуће? — Како? — У ово дбба, Кад синоубијство Цара нам мучи, Кад кајењем гоњен одлучно хоће Од овога света да се повуче; Кад крај другородног, болесног сина, Фјодора својега, нареди нама: Најдостојнијега бират’ међ’ собом Којему би мог’о државу дати? А гле! док нас душман салеће одсвуд, Док нам је у земљи и глад и куга Ви се завађате због својих места!