Delo

362 Д Е Л 0 Салтиков Тако је, кнез ннје — ал' род је с Царем. Наги Није он једнни. Сви смо род с Царем. Салтицов Брат си седме Лхене, Захарнн — нрве. Захарин Због мене се, браћо, ue ирепирите. Тебп, кнеже Сицки, за почаст хвала! (Клања се још некима) А хвала и вама, бојари; али Примио се ue бих ма ме сви редом За свог Цара хтели. Доиста не бих! Ја сам прост, бојари! Господ ми није Науку државну у даре дао. Ал’ ако желите савета доброг, Ја знадем једног што је и родом Ко и службом својом — већи од свију: Кнез је то и бојар, Петровић Шујски, Наш војсковођ Иван, који опсађен Одбија од Пскова Батура Краља. Нек он Цар вам буде! Пред њим се склонит Ником од вас неће зазорно бити. Шеремећев Не, не може Шујски! Та зар је мало Што Краљ пет месеца Псков нам опседа, А војсковођ, бранич, кнез Иван Шујски, Ко да на смрт чека, седи у њему И са свом дружином већ крст целива. Бог ће само знати, колико јоште Опсада ће трајат’; а ми не смемо Ни тренутка бити без Цара свога! Шујсци Па шта да се ради? Мстисиавски Не знам, бојари!