Delo

356 Д Е Л 0 Шујски Шта то овај бунца? Бешчасти Цара! Мстисиавсци Кнез-Петре Илићу! С ума си сиш’о! Сицци Не ја, већ тп, већ сви с ума сте сишлиИма лн међ' вама једиог јединог Коме он не уби оца ил’ брата, Или пријатеља, рођака, матер? Гледат' вас, бојари, срцу је м.учно! Ја вас не бих диз’о да он сам, ето, Са престола свога не жели сићи! Од вас нисам гори у законпма, Ја не днжем буну, јер ou сам жели Да престане сећи и убијати. > монахе хоће, да се већ најзад II Русија смири, — а ви на молбу Идете да опет и даље сече! Годунов Квеже, такве речи слушат’ о Цару Угодно нам није. Реч ти је жарка — Достављача, мислим, међ’ нама нема Одговорићу ти: нема се куда! Од два зла ко не би избрао мање? Ил’ је можда боље: Русију видет’ У душманској руци? Москву у Хана, Поругане цркве, светиње... или Исто к’о и пређе покорно сносит’ Цара Богом даног? Зар наше главе Посташе нам драже од отаџбине? И још ћу вам речи: Господар силни Немилостив, збиља/,и грозан беше. Ал’ то више није; чуо си, кнеже. Ганутљив је срцем, није ко пређе; Сад је милостиван; ако се опет Владавине прими — не нашој земљи : Душманима њеним страшан ће бити!