Delo

362 Д Е Л 0 н Западне Јевропе, н српском друштву дати са свим индивндуалистички карактер. Ми смо се трудилп да овде изнесемо мншљење г. Ilepnha што нотиуније, али ипак за то читаоцу овпх редова потребно he битп да сам нрочита овај рад г. Hepnha, да би му слнка била потпунпја и јаснија, те да бп могао ценнтн објективније мпшљење г. Ilepnha п наше које ћемо мн овде потруднти се да пзнесемо п образложнмо. Поштују1ш научно мншљење г. Ilepnha, мн морамо овде одмах истаћи да се са овим мишљењем не слажемо, и за то ћемо нзнетп овде наше објективно мишљење и разлоге због чега се не слажемо са мпшљењем г. Перића, и због чега мислимо да српско приватно право, у овоме другом делу, не треба да пође путем којим је до сада, ма и колебљиво, ишло и да српском друштву не треба дати у новоме нашем законодавству индивидуалистички карактер. Г. Перић врло је лепо уочио да код породичног и наследног права игра велику и важну улогу морал и етика, и да оно ннје исто код свих културних народа, фрапантан нам је доказ Енглеска и њено наследно право, ма да г. Перић чини овде ограду и жели да се наше породично право као и наследно изједначи са приватним правом Средње и Западне Јевропе, ми овде нарочито истичемо енглеско наследно право баш због тих. моралних и етничких разлика, да би се што бољеуочило, како изједначења нема ни данас ни код народа Средње и Западне Јевропе. У Енглеској постоји апсолутна слобода тестирања, али у практици, на непроменљив начин, оно служи само, и ничему другом, да да првенство најстаријем што ствара аналоган систем какав је био у доба феудално. Што се тиче система ab intestat, по њему се чини разлика између покретности и непокретности. Непокретна имања, ако има мушких, најстарији наслеђује и не може бити ни иитања о деоби, ако нема мушких, непокретна добра наслеђује женски род и тада има деобе. Но у сваком случају може се тражити од стране интересованих лица да се уговори недељивост за неограничено време.1 На овај начин а путем потпуне слободе тестирања оснажава се у Енглеској аристократија. У Северној 1 Види Gloxsson, Histoire du droit et des institutions politiques civiles et judicaires de Г Angleterre, I 244—256 и 261.