Delo

д к л о -36t» права са ириватннм нравом Средње и Западне Јевроие? Је лн разложно тежнтн по сваку цену у нашем закоподавству стварању српског друштва са ннднвидуалистичкнм карактером? Је лп онравдано и је ли законодавцу донуштено, да нотпуно иде у помоћ супротно духу народнога жнвота, н да у његовом друштвеном жнвоту рушн установе, као задруге, које у њему још моћно живе п врше своју функцпју у друштвеном погледу, п у наточ овоме жнвом обичајном праву, које иостојп ири свој суиротпости ппсанога закона, да ствара ппдивидуу као један предмет права, а да крчи нут ансолутпом нндивидуализму, и да сматра личност као праву економску, политичку и друштвену целину? Да бп на сва ова иостављева питања могли одговорити, нама he иотребно бити да бацнмо ма и летпмичан поглед како на друштвени живот на западу, тако и на наш друштвенн живот у вези са политичким, економским и друштвеннм утицајима на оба ова друштва. Без ових иосматрања немогуће је доћи до ма каквог позитивног ресултата у решењу ових постављених иитања. Сваки законодавац мора да у себи има две оделите особине. Он мора бити и правник и кодификатор. II једна и друга особина потребна су за законодавца кад пристуна једноме кодификаторском послу. За овај навод имамо најбољи доказ у Наиолеоновом француском грађанском законику. Он је разорио француску породицу. Циљ Наполеонова била је да растури старе имућне аристократске породице, а није ни помишљао да ће уз то растурити и остале француске породице, па чак уздрмати и потрести и породице индивидуалнога карактера! Последица је била опадање популације у Француској. Овај страшан нример показује јасно до кога је степена законодавство, а особито кодифпкација, сложан посао; како се се често постиже нешто по све друго од онога што се мислило, нешто што при израђивању не би ником ни на ум пало. Као што рекосмо француски, грађански законик извео је на.јапсолутистичнији индивидуализам. Ова начела проведена су кроз цео законик и на њима је засновано цело законодавство. Индивидуализам који је проведен кроз француски грађан•ски законик може се свести на ова четири начела: