Delo

404 Д Е Л t > ваље указа којим се укпда Устав у целини или поједииостима. (2) Наредба да се купи општи данак или ирирез, који Скупштипа unje одобрила, или да се закључи већи или неиовољнији зајам него што је Скуиштина решила. (3) ПреманотппсиBaibe Краљевог указа којн се српска војска ставља у службу стране државе илп којпм се страној војскн допушта да заузме српско земљиште или да преко њега иређе без одобрења Народне Скуиштпне. (4) Пзвршење Краљевог Указа који надлежип мпнпстар није премапотписао. § 21 Суцоб мад.лежности цчод мимистарсце одговормости. Пз ранијег излагања јасно је да по Уставу од 1903 н по Накону о Мпнистарској Одговорности од 1891 мпнистри за своја званична дела кривичне природе подлеже двојакој јурисдпкцијн. С једне стране, минпстри одговарају за кривична дела као и сви други чиноеници uo Кривичном Законику и по Кривичном Постунку. С друге стране министри одговарају по једном специалном иоступку за седам изрично набројаних дела. За она од тих седам дела из Закона о Министарској Одговорности која представљају и деликте општег нрава, као издаја земље и Владаоца, министар може бпти оптужен само но Закону о Министарској Одговорностп, а не и по Кривичном Законику. Beh сама та околност што министар подлежи двема јурисдикцијама предочава могућност да између тих двају јурисдикција дође до сукоба. Извесна невештина и непрецизност нашега Законодавца која се нарочито испољила код Закона о Министарској Одговорности, а и саме фактичке околности, чине да је могућност таквог сукоба већа. И у пракси, приликом расправљања питања о 16 септембру, показало се да је такав сукоб врло могућан. Редовни суд је квалификовао једно убиство у званичној дужности као повреду уставних права српских грађана. Питање о томе да ли то убиство заснива кривпчну одговорност, или је минпстар имао законско овлашћење да га изврши, овде нас не пнтересује. Тиме што је редовни суд то дело свео на повреду Устава, ou се одрекао надлежности у погледу суђења тога дела, јер повреду Устава суди Државни Суд а не редовни суД. Исто би тако и Државни Суд могао да се одрече надлежности суђења оваквог дела, тврдећи да убиство никад није повреда Устава, већ да може бити само повреда Крпвичног Законика, н у томе гштању нзгледа нам