Delo

УНИШТЕЊЕ НАШИХ ЧЕТИНАСТИХ ШУМА Шумарско Одељење мннистарства народне иривреде поред осталога, мора познавати — да би могло водити озбиљну шумарску политику у земљи — просторност и величину свих шума у Србији, а нарочито државних, и мора се старати да оне врсте дрвета, које су најпотребније за сваковрсну грађу, ни у ком случају не уништи у садашњости на штету будућности; него на против мора на те врсте дрвета обратити своју највећу пажњу како у погледу сеча, тако и још више у ногледу подизања и гајења њиховог. Оно међутим као да ово не чпни у довољној мери. Најпотребније врсте дрвета за сваку грађу, то су четинари: смрча, јела и бор. У Србији је сама природа учинила врло незгодну и но све неједнаку поделу шума, у погледу врсте дрвета заступљених у њима. Она је оставила целу северну, готово целу источну, готово целу занадну и целу средњу Србију без икаквих четинастих шума и сву је своју милост просула за те врсте дрвета на један део југо-западне Србије. Ми данас четинаре имамо само у окрузима: ужичком и чачанском и нешто мало: ваљевском, крушевачком и пиротском, па и у тим окрузима имамо мало четинастих шума у главноме само у срезовима: рачанском, златиборском, студеничком и жичком. Наше најглавније четинасте планине јесу: 1. Тара са огранцима Звездом н Црним Врхом; 2. Муртеница; 3. Црни Врх, Радуловац и Голија са огранцима; 4. Копаоник, и 5. Гоч. — Сем њих су споредније: 6. Торник, Вучјак и Лиска у ср. златиборском ;