Delo

X Р 0 Н И К А 461 берта. Док је Бернстенов Роберт ако не логичан, а оно бар нриродан, дотле је г. Штефанчев Роберт несумњиво неприродан. Г-ђа Тоборска је била романтична, место да буде истински заљубљена. На понеким местима постајала је наивна, мелодраматична сладуњава. Први чин јој је био плашљив, у другом је била овда онда конвенционална. Трећи чин је био доста добар, а нарочито је симпатично, што није претеривала у лиризму. Г. Тодоровић је ишао за нисцем из сцене у сцену, прирородан и увек отмено дискретан. Нарочито вреди истаћи углађеност другог чина, где је хместо грубих бинских ефеката целокупно уметничко извођење имало на себи јасан отисак прпродности. Али ипак за г. Тодоровића ова улога не значи новину. Она је једна од многих његових добрих улога. Ма да су у комаду играли најбољи глумци, склада није било. Нарочпто је ансамбл из првог чина био и нескладан и неотмен. м. Б. 404-