Delo

46 ДЕ Л 0 мораност и осамљеност, ил ведрину, свежину и енергију. Можда he се овај утицај хмијским и физиолошким испитивањем моћи свести на неке-астојке ваздуха, или познате али друкчије конбиноване илиаове. Затим долазе такве особине ваздуха, које би се могле обаежити као детаљне особине, потом оне, које се јављају услед »азноврсних промена у атмосфери. Утицај ваздуха на кожу и швце: влажног и сувог, копненог, морског и језерског, ваздха различног састава, утицај који може бити благ, мек и прштан или опор, са оштрином и уједима, ваздух који кожу јеш. Небо ведро или са паведринама, између којих или кроз које > нце просијава, одсева и одблескава, сива и црна наоблачност, начини како се према томе мењају боје ваздуха, воде, ноља, ;ума и голог земљишта; то узнемирава човека, и он oceha угтрашње нокрете, ко.ји генерацијама понављани, најјаче га унтрашње формирају; начин како се при горњим променама вци млаз реке, која, вијугајући кроз брда и поља, различно објена, губи се у даљини. Тишине у атмосфери, које се нарочго дубоко сећају на обалама великих језера и мора, изазивају сећања потпуне и необично пријатне мирноће и тихе свечаносл, која је завладала прпродом, н то има благ, питом утицај н људе; олујине у ваздуху и буре водених просторија, које авијају и ломе дрвета, узбуркавају водене масе и уносе дињи покрет, шум и звиждање у атмосферу. Нанослетку разнврсне појаве при рађању и заласку сунца. — Интиман утиса, који горостасни и дрски планинеки облаци или равне и моотоне партије. затим боја земљишта чине на човека: на пр. тицај голог земљишта тамно-сиве боје (битољска околина, од кисталастих шкриљаца) нли беличастог и блештећег, као што је.арст, или утицај сувог медптеранског земљишта интензивних :ућкастих, љубичастнх н црвених боја или утицај сочног зеленла, које пуца, као у северннм влажним земљама. Разлпчне 6ojei одблесци воденнх површпна нри снежном п зеленом нокривау земљишта. Напослетку, форме и боје вегетације; утицај лпсатог а, чије лишће мења боје и опада, утицај четпнарс х мрачних шума, друкчпје архнтектуре ка и сталности четина. II напослетку г медитеранског дрвећа, које не градн - i и његових сочних бнљака са коатмосфере и > . ;. ха н њихове про-