Delo

54 Д Е Л 0 прнроди било је под влашћу тога младог сиега. У ваздуху јемпрнсало на снег, иод ногама је меко шкрипао снег, земља, крововн, дрвеће, клупе на булварнма — све је било меко, бело, младо п због тога су куће изгледале друкчије, него јуче, фењерн снјалп јаче, ваздух био прозрачнији, екипажи тандркали тпше, п душн се, заједно са лаким, свежим и мрачнпм ваздухом. наметало осећање, које личн на бели, млад и као панерје мекн снег. — „II нехотпце, обалн тужној — заиева медицпнар иријатнпм тенором: — мене нривлачп незнапа сила!... — Ево п млина, ево н млина... — поче да секунднра уметник. — Разрушен стоји... — Ево н млина, ево и млина. Разрушен стојп... — ноновп медицннар, подижући обрве и тужно климајући главом. Он поћута мало, протре чело, сећајући се речн и запева гласно и тако лепо, да су се за њим освртали иролазници: — Овде некад слободног сретала моја слободна љубав... Сва тројнца уђоше у ресторан и, не свлачећи капута, поппше у бифеу по две чашпце ракије. Пре но што ће испити другу, Васиљев опази у својој ракији нарченце запушача, прпнесе чашицу очима, дуго гледаше у њу и, онако кратковид, намршти се. Медицинар није разумео његов израз и рече. — Та шта гледаш? Молим те, само, без философије! Ракија је дата да се пије, кечига — да се једе, женске — да се иде к њима, снег — да се по њему гази. Бар једно вече поживи као човек! — Ја ништа... — рече Васиљев, смејући се. — Зар ннсам пристао? Од ракије му је било топлнје у грудима. Нежпо је гледао своје прнјатеље, гледао их с уживањем и завидео им. Како је код тих здравих, силних и веселих људи све доведено у равнотежу, како је у њиховим умовима и душама све завршено и глатко! Они и певају и страсно воле позориште, и сликају, и много говоре, и пију, и глава их сутра дан после тога не боли; они су и поетични и распусни, и нежни, и дрскн; они умеју и да раде и да се узбуде, и да се смеју без узрока, и да говоре глупости; они су одушевљени, часни, жртвују се, и као људи ни по чему нису гори од њега, Васиљева, који мотри на сваки свој корак и сваку своју реч, који је пажљив и који од најмањ^ сптнице прави читаво питање. И њему се, ето, прохтело да