Delo

114 Д Е Л 0 док га је ваи Дојк нортретно, разговарао са једнпм својн иријатељем о рђавоме стању својих финансија, па је онда у шалп запнтао н сликара, да лн он зна, шта то значп оскудпца у новцу. На то је ван Дајк одговорио: „Да, спре, кад човек своју трапезу ставља па расположење својим пријатељима, а своје џенове својим нрнјатељицама, онда се каса врло лако испразни“. Ове речп нлуструју највећу слабост иашега сликара. Он је за жепе п њпхову лепоту имао веома осетљнво срце и веома осетљнва чула. Пзгледа, даје сам краљ ишао на то, да учинн крај лакомпсленоме животу уметникову. Међу дворкињама краљичнппм налазила се једна млада дама од веома угледне породнце, ну без новаца. То беше Мери Ретвен (Ruihven), кћи графа од Говри. Несумњиво је уметник био нежно наклоњен младој дамн, са којом се венча 1639. године. Године 1641. видимо га у Парнзу. Ту се он у новембру месецу разболе, мораде одложити наруџбине, које код њега учини кардинал Рингље и журно се врати својој кући у Лондон. Болест се, међутим. беше погоршала и он испусти душу 9. децембра 1641. године. Прича се, да је краљ Карло I био обећао своме личноме лекару три стотпне фунти стерлинга, ако би му пошло за руком, да ван Дајку сачува живот. Колико је његова уметност у Енглеској високо цењена, види се из тога, што су се доцније велики портретисти њиме веома одушевљавали. Када је чувени нортретиста енглески XVIII века Генсборо (Gainsborough) умирао, стискајући руку другоме чувеноме портретисти Рејнолдсу (Raynolđs), шапутао му је: „Ми ћемо се опет видети на небу, и ван Дајк је тамо“с Смрт ће им, дакле, пружити ретко задовољство, да виде онога, кога су необично ценили. Тако у току од једне године дана изгуби Фландрија два своја највећа сликара: Рубенса и ван Дајка. Рана смрт имала је ван Дајку уштедети много бола. Само је неколико година прохујало, а његови другови са банкета и ловачких излета падоше као жртва револуције. Његове пријатељице из енглеске аристократије беже из домовине и потуцају се по Француској и Холандији. Карло I ставља на ешафот своју безбрижну главу. Оливер Кромвел улази као господар у краљевску палату и у један мах нестаје атмосфере, у којој је ван Дајк створио своја најлеша дела.1 Dr. Влад. р. Петковић. 1 Из предавања на Унпверзитету. Лптература: R Muther; Е. Schaeffer; Н. Hymans; Н. Knackfuss; Ј. Lange.