Delo

174 Д Е Л 0 искати ii наћн у себп. У својој се душп имамо пробуднти, имамо се опоменути пеке старе, иачек вјечпе нстине, коју су ua жа* лост многи заборавили, или за љу нијесу нигда ни знали. Вал>а да се оиоменемо да Богом пропзлазнмо. Овога се нмамо оиомнљати, ово у памети иреметатп, и у срцу потпцатп. Човјек Богом пронзлазн, п наравно тежи за Богом, како се наравно потоцп н рнјеке лнјевају у море. Једпно је у овој савјести клица, нзвор н разлог паше слободе и нашега госпоства. Ми смо народно и особно пропали, ако пам се у души удупе ово свето кандило. Народна слобода зависи о духовној слободп поједпнпјех особа. Савјешћу се божанства, што садржн у себи, има човјек величати и узвишавати; овом ће се јакошћу он корисно оннрати силама што га штете, ннже и хуле. У себи се имамо ћутјети Божији. Ништа за то што нам је тијело под влашћу болести и смрти; наша особа, наше биство није у тијелу, него у духу. Ако с памећу и срцем боравимо изнад материје, и само се нотплатпма дотичемо свијета, нико пас неће нигда свладатп. Оваке се особе, оваки народи не нодмећу ннједпоме терету, ннједноме господару. 2. Лажни учитељи и светогрдни Божији наместнпци метнуше копрену човјеку на душу да се не види, да се не разумије н не схвати; одвратише га од самога њега. Једино му иредставише и чинише чути његову материјалну, живинску, ташту чест, да га сравне са жнвинама, а сакрише му да се не осјети Богу син и слободан Богу не подигне. Свештеници рањају човјека баш у средпци живота и биства му, тлаче га, сатаришу у души, нукајући га да се не цијени, пего да се једино грешник презире. У намет му, у савјест усадише да он по себи не може ништа, него да све пма с двора чекати од цркава и преко свештеничкијех рука. 1У овој је одгоји и науци поглавити узрок погоршања латпнскпјех парода п свпјех онијех, којима је свештепик одгојптељ и научитељ. Нека ово народ зна. 3. Требало је могућнијем господарима овога свијета да у човјеку ослаби вјера, да се у њему не пробуди, или да утрне савјест божанства. Њиховој је ненаравној власти требало да се