Delo

СМГТ ИВАНА ГРОЗНОГ 185 Ја те опет молим: једино Тобом Русија се држи, — немој да сада Њено поверење поколебаваш. 0 не, не одбацуј народну љубав Олако од себе!... Иван Јеси л’ већ готов?... Пажњу моју, видим, већ проиграваш, А уз то си, ето, и дрзак пост’о! Видећ да ти милост поклањам своју Ти уображаваш да те ја држим Ко свог управљача. Да ли те Земство Постави ил’ ко ли, да моја дела Допушташ ил’ хулиш; да ме савијаш Као впхор трску?... Ха, ха! Баш смешно! Та ви сви желите играти са мном Старог поп-Силвестра!... Још ти не беше С усана усахло мајчино млеко Кад сам поп Силвестру и Алексеју Показ’о да више балавац нисам. И отада увек, по свом схватању, K’o најкориснијем за моје Царство, Ноступам и радим, не бринући се Шта ће тај или онај о мени рећи! Јер ја руски престо не утврђујем За дан или лето, — већ за столећа! Што ј а кроз будућност видим, то вама Видет’ није дато оком кокошјим Тебе, знај, ја држим једино с тога Што ти моју вољу иснравно вршнш; Сва заслуга твоја у том је. Устај! Сада ти опраштам, ал’ у будуће У саветодавце не намећи се!... Посланика зовни, па ћеш ми сутра Одговор донети његов. (Нзађе кроз друга врата) Годумов Тако је! Роб сам његов само. Био сам дужан