Delo

КАУЗАЛНО ТУМАЧЕЊЕ ЖИВИТИЊСКЕ ОРГАПИЗАЦИЈЕ 193 просто срце које се састоји из једне коморе и једпе преткоморе, и једпе једине артерије која лево и десно одаје 4—5 судова шкргама. Код животнња пак које дишу на плућа налазимо двојно срце које се састоји из леве и десне нреткоморе, и леве и десне коморе, и одговарајући томе и из два велпка суда: телесне артерије која полази из леве срчане коморе и разноси крв у телеспе органе, и плућне артерије која полази из десне коморе и одводи крв у нлућа. Средину између ова два екстрема чине рибе што дншу на плућа и амфиби код којих се плућа и шкрге или стално једни поред других налазе, или су, у времену, тако распоређени да млади облици дишу на шкрге, а одрасли на плућа. Нрема томе, и крвни систем има овде тај интермедијернп ступањ. Срчана комора је још једноставна, а преткомора двојна; крвни судови су. у време дисања на шкрге, распоређени као год риба, а затим се преобрате у систем за дисање плућима, ма да још веома непотпуно, јер се још одржавају многи судови којн су служили док је животиња дисала на шкрге (тако на нр.: ненарна је артерија која иолази из коморе, симетрично су распоређени луци крвних судова). Амфибима су врло блиски рептили; ма да они никад не дишу на шкрге, ипак имају срце и крвни спстем који су у многом погледу једнаки с оним што имамо код одраслих амфиба, и ту можемо видети непотпуно прилагођавање на дисање плућима које је код амфиба нужпа иоследица тога што они, у два разна доба, дишу на два начина, а код рептила, пак, који дпшу само на плућа, апсолутно не можемо ове функционелно објаснити. И тако долазимо до пајважнпје појаве коју нам открпва историја развића. Свн кичмењацп што дишу на нлућа имају у ембрионалном жпвоту шкржпе бразде које иду дубоко до дна, ма да се никад не употребљавају за дисање; њихов судовни систем зачиње се као и код рпба као да треба да служи дисању на шкрге, па тек доцнпје, после замршених метаморфоза, моделира се у судовни систем жнвотиње што дише на плућа, при чему много што шта опомиње на метаморфозе које претрпи судовни систем амфиба, кад се дисање на шкрге замени дисањем на плућа. Ову законитост, коју смо видели код кичмењака ири стварању органа за дисање и циркулацију, можемо утврдитп за сваки, који било, систем органа, сасвим разумљиво пе само за кичмењаке, већ и за свако друго стабло животињског царства, Дело, књ. 59. 13